МИНИСТАР СТАНКОВИЋ ЖЕСТОКО О БЛОКАДАМА: Нећемо плаћати обуставе рада због политичких разлога

Министар просвете у техничком мандату Дејан Вук Станковић изјавио је данас да очекује да академска година регуларно почне 1. октобра и истакао да би свака обустава наставе представљала недвосмислено кршење Закона о високом образовању.

Станковић је рекао за Танјуг да би поновно изазивање дисконтинуитета у одвијању наставе било катастрофално, а још горе ако би се увео преседан да се због избора одлаже почетак академске године.

На питање да ли је извесно да ће академска година на факултетима почети 1. октобра и да ли има факултета који су јасно ставили до знања да неће радити, Станковић је рекао да је, према његовом мишљењу, много извесније да школска година почне регуларно него нерегуларно.

„Иако свакако постоје, нажалост, и у академским круговима многи који би нерегуларност да поставе као принцип, јасно је да свака обустава, односно незапочињање академске године 1. октобра, представља недвосмислено кршење Закона о високом образовању, усвојеног календара школске године на универзитету и успостављеног поверења између управа факултета и студената који су уписали ову академску годину, као и студената који треба да пређу у наредну годину или полако приведу крају своје студије“, рекао је Станковић.

Према његовим речима, студентима је након уписа јасно речено када школска година почиње и када се завршава.

„Зна се, према прописима, колико има радних недеља и када се одвијају испитни рокови. У регуларне обавезе високошколских установа спада да обавесте студенте о распоредима часова и испита, како би могли да се припремају, организују своје време и испуњавају обавезе“, навео је Станковић.

Одговарајући на питање о захтевима упућеним ректору Универзитета у Београду Владану Ђокићу да помери почетак академске године, Станковић је рекао да је то тражио део политизованих студената, као вид подршке једној изборној листи, али да не жели да улази у политичка питања.

„Не може то да уради без дозволе Министарства, никада. Може да покуша, на штету студената и на своју штету, јер је то незаконит потез. Ректор Ђокић је редовни професор Универзитета у Београду, два пута је био декан, а ово му је други мандат као ректор. Он јако добро зна да академска година треба да почне 1. октобра. То знају и сви његови проректори, декани и цео Сенат Универзитета у Београду“, рекао је Станковић.

Према његовим речима, професори имају право да се баве политиком и да буду кандидати на изборним листама, али не могу факултете да користе за политичке говоре.

Он је навео да од 1. октобра треба да држе предавања, без обзира на то да ли су кандидати на некој листи.

„Сви професори који су кандидати, без обзира на којој листи, треба да се, у складу са уговорима које имају са високошколским установама, појаве на предавањима, представе план и програм рада на својим предметима и обрате се студентима са жељом да факултете, односно амфитеатре, користе за стицање и унапређивање знања. Не треба да држе политичке говоре“, рекао је Станковић.

Поручио је да се политички говори не држе за катедром.

„Политичке говоре могу да држе на трговима или у студију, када се представе као политичари, представници неке политичке странке, коалиције или покрета. Ми немамо ништа против тога, али простор академске заједнице и континуитет наставног процеса у високошколским установама не смеју да буду угрожени. Нигде у цивилизованом свету нису угрожени, не смеју да буду угрожени ни у Србији и то свима мора да буде јасно“, истакао је Станковић.

Он је оценио да је политизација универзитета незаконита и додао да је и даље присутна, али у много мањој мери него током академске 2024/2025. године, која је, са становишта управљања универзитетом и појединачним факултетима, била катастрофална.

„Та врста политизације уништила је високо образовање и направила озбиљан дисконтинуитет у наставно-научној активности. Наставнике је удаљила од њиховог примарног посла, а то је да држе предавања и баве се научноистраживачким радом. Поставила је примат дневне политике над наставом и науком, а студентима је срушила мотивацију и усредсређеност на учење. Сваки дисконтинуитет у институционалном процесу стицања знања опасан је и за професоре и за студенте“, истакао је Станковић.

Како је рекао, последице блокада факултета у претходном периоду видљиве су и у начину на који су се одвијали уписи, као и у смањеном интересовању за поједине факултете.

„Дошло је и до пада на Шангајској листи, што је вишезначан процес о којем се много говорило, али је питање колико је све то схваћено. Главни проблем јесте то што је једна група људи, крајње неодговорно, користила факултете као платформу за сопствену политичку промоцију, као и кризу изазвану на универзитету као политичку шансу да недемократским путем обори власт“, рекао је Станковић.

Према његовим речима, стање се нормализовало када је држава успела да реорганизује универзитет и пружи значајну административну и финансијску подршку високом образовању.

„Поновно изазивање дисконтинуитета у одвијању наставе било би катастрофално, а још горе било би уколико би се увео преседан да због избора одлажемо почетак академске године“, нагласио је Станковић.

На питање о томе што су студенти Електротехничког факултета у Београду на пленуму изгласали блокаду наставе од 1. октобра, Станковић је рекао да нико од оних који руководе тим факултетом није био спреман да такву одлуку званично и јавно подржи.

„Надам се да ће професори и управа факултета имати контролу над ситуацијом на терену“, рекао је Станковић.

Одговарајући на питање где се налази граница између политичког деловања и академског живота, Станковић је рекао да се она прелази окупацијом физичког простора високошколске установе, јер тај простор није намењен коришћењу уставом загарантованих политичких слобода.

„Нема ту ни права на слободу изражавања у контексту политичких порука, нити права на слободу удруживања схваћеног као организовање пленума који преузимају управљачке функције званичних органа факултета. То је апсолутно неприхватљиво и свако ко се буде играо са тим биће суочен са јасним одговором државе. Обуставе рада из политичких разлога сигурно нећемо плаћати. Нећемо дозволити незаконитост у раду високошколских установа и користићемо административне механизме. Као држава нећемо користити никакву репресију, али ћемо инсистирати на поштовању закона“, рекао је Станковић за Танјуг.

Станковић је истакао да је држава бранила и да ће наставити да брани аутономију универзитета.

„Нису они бранили аутономију универзитета. То је замена теза. Они су се служили насиљем, а ми смо морали да покажемо толеранцију и стрпљење како бисмо обновили школску годину. Иако су трајале блокаде и настава није била надокнађена, Влада и Министарство просвете расписали су конкурс и омогућили високошколским установама да упишу нову генерацију студената. Они своје обавезе према претходној генерацији нису у потпуности испунили, нити је било назнака да ће то учинити. Нису надокнадили наставу“, рекао је Станковић.

Он је додао да је држава то учинила како би сачувала универзитет.

(Политика)