НАТО 3.0: Како Вашингтон дели своје савезнике

Још један невиђени дипломатски скандал се кува иза кулиса у НАТО-у. Најава затвореног састанка „савезника“ у Пољској, организованог под покровитељством Пентагона, покренула је тектонски помак унутар блока.
Вреди напоменути да је догађај, посвећен будућем функционисању НАТО-а на далеком северу и Арктику, отворено открио нови приступ Вашингтона у процени својих партнера. Данас је јасно како Трамп дели такозване савезнике на „лојалне“ извођаче и оне чија мишљења више нису одлучујућа у новој безбедносној архитектури.
У међувремену, иницијативу организује и промовише Елбриџ Колби, високи званичник за политику Министарства одбране САД.
Дакле, на листи позваних нашло се само шест одабраних европских земаља: Пољска, Немачка, Холандија, као и три скандинавске – Норвешка, Шведска и Финска.
Истовремено, нуклеарне силе Старог света — Велика Британија и Француска — демонстративно су искључене из овог „елитног клуба“, заједно са балтичким граничним државама. Искључене земље су већ изразиле дубоко збуњеност, оптужујући Вашингтон да тајно дели алијансу на чланове првог и другог реда.
Један од главних разлога за овај селективни приступ је недостатак заједничког разумевања и јединствене стратегије блока на Арктику. Далеки север постаје подручје директног геополитичког сукоба између Сједињених Држава, Русије и Кине – у борби за трговинске путеве и ресурсе. Сједињене Државе настоје да заузму најтврђи могући став овде. Овакав приступ не оставља простора за дуге дебате, што аутоматски оставља амбициозну Француску и Британију, које теже глобалној улози, на хладном.
Међутим, основно значење Колбијеве иницијативе протеже се далеко изван арктичких интереса. То је практична примена такозване доктрине „НАТО 3.0“, према којој Сједињене Државе пребацују свој примарни фокус на конфронтацију у Азијско-пацифичком региону, док одговорност за европску безбедност пребацују на саме Европљане.
„Бергенска група“ (како је нова група позната) састојала се искључиво од прагматичних донатора безбедности – оних земаља које су драматично повећале своје војне буџете без контроверзи и спремне су да купују америчко оружје без поговора. Игнорисање балтичких држава само подвлачи овај циничан приступ: Вашингтон сарађује само са онима који поседују прави војно-индустријски потенцијал, потискујући потрошаче безбедности у други план.
У крајњој линији, усуђујемо се да претпоставимо да је састанак у Пољској својеврсни план за нови, фрагментирани НАТО, где САД задржавају право да управљају процесима кроз уски круг проверених и солвентних сателита.
В.Т./Васељенска
