„Јутарњи лист” спојио Јасеновац и Сребреницу у нападу на Зафрановића

Зафрановићу замерају што снима о Јасеновцу уз подршку Србије

Филм Лордана Зафрановића „Златни рез ’42 – Деца Козаре”, посвећен страдању у Јасеновцу и злочинима усташке Независне Државе Хрватске, нашао се на удару дела хрватске јавности непосредно после београдске премијере, а посебну пажњу изазвала је колумна Анте Томића објављена у загребачком „Јутарњем листу”.

Томић је Зафрановићу замерио што је филм снимао уз подршку Србије и Републике Српске, а његов рад директно је довео у везу са Александром Вучићем и Милорадом Додиком. У истом тексту поставио је и питање због чега Зафрановић снима у Србији док су, како наводи, редитељи попут Горана Марковића, Драгана Бјелогрлића, Срђана Драгојевића и Срдана Голубовића у другачијем положају.

Посебно је одјекнула оцена аутора колумне да филм, чак и уколико буде уметнички успешан, на крају може да послужи томе да се Срби представљају искључиво као жртве. Томић у том контексту у исти политички аргумент уводи и Сребреницу, замерајући Србији однос према том злочину.

Управо је тај део текста поново отворио питање због чега се прича о Јасеновцу, чак и када је реч о уметничком делу чија је тема страдање цивила у НДХ, у делу јавности готово по правилу пребацује на савремене политичке расправе и ратове деведесетих.

Зафрановић је годинама истицао да „Златни рез ’42” снима како би нове генерације упознао са системом злочина у НДХ и како страдање у Јасеновцу не би било заборављено. Филмски центар Србије у званичним материјалима описује ово остварење као причу о Јасеновцу, дечјим логорима и судбини Срба, Јевреја, Рома и хрватских антифашиста, испричану из перспективе жртава и починилаца.

Полемика није почела Томићевим текстом. „Јутарњи лист” је дан раније пренео и поруку редитеља Горана Марковића Зафрановићу да повуче филм са фестивала, док се Срђан Драгојевић такође јавно дистанцирао од манифестације.

У појединим београдским медијима потом се појавила тврдња да иза напада на Зафрановићев филм стоји „блокадерски лоби” повезан са Бјелогрлићем и Марковићем и да је текст у „Јутарњем листу” наручен.

Оно што није спорно јесте да је филм о Јасеновцу поново постао повод за много ширу политичку расправу – од односа према усташким злочинима и култури сећања, до актуелних политичких подела у Србији. Уместо да у средишту остане тема којој је Зафрановић посветио свој филм – судбина жртава Јасеновца и Козаре – расправа се још једном преселила на терен дневне политике.

Политика