Навршиле се 53 године од смрти српске хероине Милунке Савић

Навршиле су се 53 године од смрти Милунке Савић, српске хероине балканских и Првог свјетског рата, једне од најодликованијих жена у свјетској историји ратовања и симбола храбрости и пожртвовања отаџбини.

Савићева је рођена 24. јуна 1890. године у селу Копривница код Јошаничке Бање, у подножју Копаоника, а дјетињство јој је протекло у сиромаштву и тешком свакодневном раду на пољу и у кући.

Преломни догађај који јој је из коријена промијенио живот био је почетак Првог балканског рата, када је одсјекла косу, марамом превила груди и пријавила се као добровољац Милун Савић.

Била је војник Дринске дивизије и учествовала у Скадарској бици.

У Другом балканском рату прославила се у Брегалничкој бици 1913. године када је била рањена и тада су у превијалишту установили да је дјевојка.

Вијест о томе да се храбри бомбаш зове Милунка прочула се у српској војсци.

У Првом свјетском рату Милунка Савић борила се у Другом пјешадијском пуку „Књаз Михаило“, познатом и као „Гвоздени пук“.

Учествовала је у Дринској и Колубарској бици 1914. године, а у јесен 1915. године у тешким борбама вођеним против бугарске регуларне војске и комита у Македонији.

Са војском се повлачила преко Албаније, а почетком јануара 1916. године је тешко рањена.

У биткама на Кајмакчалану, Добром пољу и Груништу истакла се као бомбаш, али и по заробљавању више бугарских војника.

Она је за седам година непрекидног ратовања рањавана укупно девет пута, а 12 пута одликована.

Носилац је Карађорђеве звезде са мачевима, Медаље за храброст, Споменице ослободилачких ратова 1912–1918, Албанске споменице за ослобођење и уједињење 1914–1918.

Одликована је и најзначанијим француским одликовањима – Легијом части 4. и 5. степена и Ратним крстом са златном палмом.

Савићева, која је након рата радила у војној кројачници и као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, остала је херој и у миру.

Поред биолошке кћерке, усвојила је и одгајала још три дјевојчице и одшколовала више од 30 дјечака и дјевојчица из родне Јошаничке Бање.

Умрла је у Београду 5. октобра 1973. године. Сахрањена је у приватној гробници без државних почасти.

Посмртни остаци најодликованије жене Великог рата премјештени су у Алеју великана на Новом гробљу у Београду 2013. године.

Катера Њуз