Јевгениј Василев: Бугарин који је дао живот за Републику Српску

Постоје људи који су у најтежим временима били спремни да напусте сигуран живот и крену путем који су сами изабрали, вођени уверењем и осећањем припадности. Један од њих био је Евгениј Василев, Бугарин који је почетком деведесетих напустио посао и живот у Софији и као добровољац дошао у Републику Српску, ставивши се на располагање Војсци Републике Српске.

Евгениј Василев рођен је 1. јуна 1973. године у Софији. Пре доласка у Републику Српску радио је у полицији, а учествовао је и у мисији Уједињених нација у Камбоџи.

Ратна дешавања у тадашњој Босни и Херцеговини пратио је преко бугарске телевизије, али и CNN-а, јер је знао енглески језик. Извештаје које је гледао доживљавао је као пропаганду и својим ближњима говорио:

„CNN лаже о дешавањима у Босни и о Србима, то је пропаганда западних сила. Ту пропаганду сам доживео и видео у Камбоџи против Црвених Кмера.“

Одлуку да оде у Републику Српску није саопштио родитељима. Рекао им је да иде на одмор у Србију. Приликом поласка из Софије, свом брату Александру рекао је:

„Идем да помогнем Србима, они су наша браћа. Не брини, брате, вратићу се за твоју свадбу.“

Добровољац у Војсци Републике Српске

Евгениј је Војсци Републике Српске приступио 1993. године. Распоређен је у 4. озренску бригаду, која је бранила Возућу и јужне падине Озрена.

Током једног НАТО ваздушног удара био је рањен, али је одбио наређење команданта да напусти линију и оде на лечење. Остао је са својим саборцима.

Тако је дочекао и зору 10. септембра 1995. године. Тог јутра, око пет часова, снаге Армије Републике Босне и Херцеговине покренуле су велику офанзиву на Возућу и Озрен.

У жестоким борбама Евгениј је заробљен код Лозне. Према сведочењима о његовој погибији, након заробљавања био је мучен, а потом убијен код Завидовића.

Одликован за заслуге у одбрани Републике Српске

За заслуге у одбрани Републике Српске Евгениј Василев постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

Његови посмртни остаци пребачени су из Бањалуке у Софију, где је 21. маја 1997. године сахрањен уз државне почасти. Испраћају је присуствовао и почасни вод Војске Републике Српске.

Посмртне остатке свог брата примио је његов рођени брат Александар Василев.

Две године касније, Александар је кренуо стопама свог брата. Као добровољац учествовао је у борбама на Косову и Метохији 1999. године, где је, према наводима о његовом ратном путу, три пута рањаван.

Компас инфо