Измена закона о тзв. ОВК усвојена у другом читању: Да ли се терористима крчи пут до слободе

Усвајање је био услов Демократске партије Косова (ДПК) за гласање о „председнику“. Подсетимо, Нацрт измена и допуна Закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву у Хагу прекјуче је усвојен у првом читању

Скупштина привремених институција у Приштини усвојила је у другом читању Нацрт измена и допуна Закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву у Хагу који садржи сужавање надлежности Специјализованих већа, скраћивање максималне казне, промену места где ће осуђени служити казну, а уводи и могућност помиловања.

Ово је био услов Демократске партије Косова (ДПК) за гласање о председнику. Подсетимо, Нацрт измена и допуна Закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву у Хагу прекјуче је усвојен у првом читању.

Према изменама, Специјализована већа судила би само у случајевима који се односе на конкретне наводе у извештају Дика Мартија о незаконитом вађењу и трговини људским органима.

Случајеви ратних злочина, злочина против човечности или политичког насиља који нису повезани са наводима о вађењу органа не би били обухваћени мандатом Специјализованих већа, већ би били пребачени судовима и тужилаштву на КиМ, што би значило да би за ратне злочине за које су осуђена четворица бивших вођа тзв. ОВК било суђено на КиМ.

Према том предлогу, Специјализована већа судила би само у случајевима који се односе на конкретне наводе о незаконитом вађењу, уклањању и трговини људским органима, док би у случајевима убиства, мучења и окрутног или нехуманог поступања судила смо када су ти случајеви директно или непосредно повезани са случајевима вађења и трговине органима. Такође, био би скраћен и период за који Специјализована већа имају мандат и не би био од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године, као што је сада случај, већ од 1. јула 1999. до 31. децембра 2000. године

Предлог обухвата и промену дужине казне која може бити изречена, а према њему максимална казна која може бити изречена не би била доживотни затвор, као сада, већ 15 година затвора.

Место издржавања казне би се, према предлогу, такође променило. Према садашњем закону, председник Специјализованих већа место издржавања казне бира између земаља које су пристале да приме осуђене, док предлог предвиђа да се затворска казна служи у затворима на КиМ.

Предлог омогућава и председнику тзв. Косова да појединачно помилује особе осуђене правоснажном пресудом.

Нацрт је поднет након што су Специјализована већа у Хагу 16. септембра првостепено осудила бивше вође тзв. ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија на укупно 81 годину затвора због ратних злочина.

Пречица до слободе за терористе ОВК и промена политичке климе у лажној држави
Измене Закона о специјализованим већима у Приштини могле би да створе услове да бивши команданти тзв. ОВК изађу на слободу.

Уједно, утицали би и на политичку сцену у Приштини, према мишљењу аналитичара, јер би повратком Хашима Тачија на Косово и Метохију „неприкосновени“ Аљбин Курти добио конкуренцију.

Како је раније за РТС оценио каријерни дипломата Зоран Миливојевић, измене Закона о специјализованим већима у Приштини део су политичке борбе и покушаја да се створе услови да Хашим Тачи, после жалбеног поступка, изађе на слободу.

„Ми у ствари имамо на сцени борбу за власт на Косову и Метохији кроз ово. Притисак и коришћење ‘ОВК’ показују колико је то друштво, с једне стране, нестабилно и, с друге стране, колико је оптерећено и колико је ‘ОВК’ у ствари симбол великоалбанске политике и инструмент за притисак“, каже Миливојевић за РТС.

Како су основана Специјална већа у Хагу

Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву је усвојен у августу 2015. године, а Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво основани су у складу са овим законом, међународним споразумом који је ратификовала скупштина привремених институција и уставним амандманом.

Према тим актима, Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво имају надлежност над злочинима против човечности, ратним злочинима и другим кривичним делима, а све у вези са наводима из Извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе од 7. јануара 2011. године о нечовечном поступању и нелегалној трговини људским органима на КиМ и на северу Албаније.

У Извештају је тадашњи специјални известилац Савета Европе Дик Марти оптужио вође тзв. ОВК за умешаност у трговину људским органима. Након овог извештаја, у септембру 2011. године, Европска унија је одлучила да оснује Специјални истражни тим (СИТФ) за спровођење независне кривичне истраге о наводима у Извештају, као и о евентуалним другим кривичним делима повезаним са тим наводима.

У лето 2014, СИТФ је објавио да су докази прибављени током истраге довољни за подизање оптужнице.
За обраду тих навода неопходно је било основати одговарајућу установу која би водила судске поступке у складу са законом.

Скупштина привремених институција је у августу 2015. усвојила члан 162 устава и Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, а пре тога су 2014. године размењена писма између председнице привремених институција и високе представнице Европске уније за спољне послове и безбедност.

Специјализована већа имају конкретан мандат и надлежност у поступку за злочине против човечности, ратне злочине и друга кривична дела. Седиште Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва Косова је у Хагу, а особље је интернационално, као и судије, специјализовани тужилац и секретар.

Судије Специјализованих већа поставља шеф Мисије Заједничке безбедносне и одбрамбене политике ЕУ, тј. шеф Мисије Еулекс, а по препоруци независне Комисије за избор, која се састоји од двоје међународних судија са значајним искуством из области међународног кривичног права и једног међународно постављеног званичника.

рт