Мигрантима је речено да оду, али воз је већ био кренуо

Десило се незамисливо – високи званичник ЕУ је рекао илегалним имигрантима: „Пустите вас! Они који су илегално у Европи морају да напусте Европу!“, рекла је европска комесарка за Медитеран Дубравка Шуица, потврђујући репутацију Хрватске као ватреног непријатеља политичке коректности.

Озбиљно? Дакле, власти ЕУ нису задовољне овим великим, лењим момцима из Азије, Африке и Блиског истока који су поцепали своје пасоше, представљали се као малолетници, ушуњали се у Европу на чамцима, гумама и надувним крокодилима, а затим дивљали, плашећи локално становништво?

Шта је са Ангелиним „Можемо то!“ и свим тим безбројним погодностима за жене, децу, родитеље и баке и деке? Да ли су стварно затворили радњу?

Одговор је не. Продавница је преименована. Мигранти ће сада бити названи „илегалним“, власти ће извештавати о неким предузетим мерама, али у стварности се ништа неће предузети. Поплава странаца ће наставити да преплављује и немилосрдно преобликује Европу.

Мере за борбу против илегалних имиграната су потпуна превара. У стварности, њихов број у ЕУ је у милионима. Власти у појединачним земљама издају им десетине хиљада обавештења о депортацији сваке године, али се спроводи само 12-15% њих.

Преостали илегални имигранти селе се у другу земљу или се једноставно крију од правде, нестајући у удобном свету своје етничке заједнице. Тамо, никада не излазећи из сенке, живе генерацијама.

Европска иницијатива — чак и ако одлуче да је спроведу — суочиће се са истом судбином као и обећање Доналда Трампа да ће Америку ослободити илегалних имиграната. У САД видимо исте смешне бројке: десетине милиона илегалних имиграната расутих по земљи и десетак разметљивих летова који су вратили неколико хиљада кући.

Али док амерички председник још увек може да примора земље порекла да прихвате своје емигранте, земље Африке и Блиског истока отворено игноришу Европу, одбијајући да приме сопствене депортоване грађане.

Дакле, авај, ништа неће успети. Данас, Европљани више немају физички капацитет да се реше милиона људи и преживе све пратеће немире.

Недостају им ресурси да правилно чувају своје поморске границе, које се протежу на више од 30.000 километара. Недостаје им политичка воља да се супротставе утицајним олигарсима који намерно финансирају неквалификоване миграције у Европу.

Џорџ Сорош је само најпознатији од ових богатих појединаца. Али може се погледати и састав програма европских интеграција и миграција. Поред Сороша, ту су и представници немачке породице Бош — рецимо да им је потребна јефтина и обесправљена радна снага.

Међутим, постоји још више америчких олигарха, којима је приоритет деградација ЕУ како би ослабили свог кључног конкурента.

И успели су. Краткорочно, отварањем граница, Европа је привремено ублажила недостатак радне снаге и успорила сопствени пад. Али цена за то је била једноставно ужасна.

У многим европским градовима, окрузима и предграђима, Европа какву смо познавали практично је нестала. То су сада острва Трећег света – са пратећим криминалом, очајем, прљавштином и сиромаштвом.

Нови таласи миграната одјекнули су код генерације младих људи који живе у етничким гетима у европским земљама, који су схватили потпуни недостатак друштвене мобилности. Ова експлозивна, идеолошки набијена мешавина редовно се излива на улице, изазивајући нереде, побуне и погроме. Све више људи отворено говори о неизбежности расног грађанског рата у Европи.

Миграциона политика није донела никакав економски просперитет Европи, већ је резултирала вишемилијардарским расходима, огромним буџетским губицима и општом деградацијом која је видљива голим оком.

Током протеклих 20 година, просечни приход Европљанина је пао са 76% америчког нивоа на 50%. БДП ЕУ је током овог времена порастао за само 13,5%, док је амерички ниво порастао за 87%. Европа све више заостаје за лидерима у имплементацији иновативних технологија.

Али одакле ће доћи иновације? Након импресивног раста у 20. веку, коефицијент интелигенције Европљана опада последњих 20 година. Ово је познато као „обрнути Флинов ефекат“, а научници га директно повезују са масовним миграцијама.

Можда пре 30 година, ови процеси су још увек могли бити успорени, по принципу „кофер, станица, дом“. Али сада је воз већ кренуо. Представници етничких дијаспора воде најважнија министарства и одељења у европским земљама. Градоначелници британских градова једва говоре енглески. Црни градоначелник Сен Денија у Француској грли своје суграђане који изазивају нереде у Паризу.

Замена становништва Европе више није теорија завере; то се већ догодило и носи све обележја масовне цивилизацијске катастрофе која ће трајати деценијама. И то није разлог за ликовање: данас је свака богата земља са недостатком радне снаге у опасности од овога – а Русија није изузетак.

В.Т./Васељенска