ЈАДИ(ПОЗНОГ) ДЕЖУЛОВИЋА(или како испљувати средину у којој си добродошао)

Поводом увредљивих оцена о Београду које је Борис Дежуловић изнео у разговору за српске медије, социолог и директор Kуктурног центра Новог Сада Бојан Панаотовић оценио је данас да је „Београд, на жалост, кроз своју историју навикао да га засипају, што бомбама, што идеолошким и квазиинтелектуалним помијама као што су ове, најсвежије, из пера Бориса Дежуловића. Имате град који вас је одувек оберучке примао и као госта и као станара, у коме вам угледни издавач објављује књигу, у коме дајете опсежне интервјуе за тиражне медије, ипак ви га видите искључиво као блатњаву касабу чија су закономерност необразовани примитивци. Рђавом се свако чини рђав, вели стара мудрост.

Ваља подсетити Дежуловића и сличне да су у минулих пар година у Београду своје књиге представљали Љоса, Памук, Хандке, Парсонс и на десетине читаних светских писаца. Ниједан није имао дојам о блатњавој касаби, напротив. У Београду живи, ради и ствара читљиви и читани Мухарем Баздуљ. Не верујем да би дошао да живи и ствара у свињцу. У Београду предаје чувени загребачки професор Дејан Јовић, никада нисмо од њега чули опсервације о мрачној касаби. У њему је и пре и после рата радо гостовао и певао Арсен Дедић. Никада од Арсена нисмо дозивели овакве оцене. У Београду често музицира Рундек. Никада није вређао ни Београд ни Јагодину. Kласић, Јаковина, бриљантни интелектуалци, бритке, критичке мисли, који се не улагују ни једном режиму, наступају у Београду, не изливајући помије по истом…

Постоји нешто што се зове учтивост и пристојност, а то је да уколико вас нека средина прими, подржи, објављује и медијски промовише, па нађите макар неку одмерену, ако не и лепу реч за исту!

Оцена је многих да Загреб није ни налик оном некадашњем Загребу, али кад помислим на Загреб, нећу га поистоветити са Туђманом или Павелићем, већ ћу покушати да се присетим новог вала, бриљантних превода Алана Форда, Kрлеже, Ћира Блажевића, Игора Мандића, Ведране Рудан, младих интелектуалаца који желе мир и разумевање људи на Балкану.

Региону је потребна, доброхотност, разумевање и сарадња, а не зловоља, тражење трунке у туђем оку и неподношљива лакоћа пљувања по другоме!

Рани Дежуловић је умео да буде духовит и аналитичан, дочим се овај позни усредсређује на жирафе у Јагодини.

„Kакав чоек, таква и бесједа“, Његош ће рећи.“, закључио је Панаотовић.

[table id=1 /]

vojvodjanskevesti