Где одлази новац од еколошких накнада које плаћамо

У буџет Републике Србије од еколошке накнаде за осам година уплаћено је 48 милијарди динара, пише РТС. Од тога је само трећина потрошена наменски. Дејан Максимовић из удружења “Станиште” каже за РТС да је главни проблем управо то што се ненаменски троше средства, па новац уместо за заштиту животне средине заврши на неком другом месту. Мора се поново увести наменски карактер накнада, поручује Максимовић.

Удружење “Станиште” урадило је студију која говори о томе на шта је новац од еколошких накнада трошен, а Дејан Максимовић каже да је методологија коју су користили током истраживања анализа докумената, као и да су од локалних самоуправа и државних органа тражили завршни рачун буџета, програм заштите животне средине, извештај о коришћењу средстава.

Навео је да су до сада радили континуирано седам пута студију, од 2010. године као почетне.

“Ту годину смо узели јер су тада донете обимне измене Закона о заштити животне средине и оно што је почело да личи на један квалитетан систем финансирања почело је да се примењује први пут од 2010. године”, рекао је Максимовић гостујући у “Београдској хроници”.

Указао је да су од 2010. сваке године тражили документа од надлежних органа, као и да је “било доста натезања”.

“Само за прикупљање тих докумената нам треба шест месеци, јер општине нису баш увек раде да пошаљу те документе, па морамо да тражимо и интервенцију повереника за информације од јавног значаја, али углавном на крају попусте и дају нам те документе”, каже Максимовић.

Нагласио је да иако су седам пута објављивали овакве извештаје никада до сада није била толика пажња јавности.

На питање да ли су се заинтересовали они органи који су се нашли у овим анализама и да ли су озбиљно схватили та истраживања, Максимовић каже да су министарствима увек слали извештаје и резултате.

“Стручне службе, па чак и високи функционери министарства, знају за наше резултате и веома их цене. Међутим, на крају сваког истраживања ми дајемо и препоруке шта би државни органи требало да ураде како би се стање побољшало. До сада ниједна наша препорука није усвојена, осим у октобру прошле године када је министар донео правилник о томе како треба да изгледа програм Фонда за заштиту животне средине”, рекао је Максимовић.

Додао је да ће локалне самоуправе морати да те извештаје и обрасце попуњавају и да је циљ да их објављују на сајту Министарства или Агенције за заштиту животне средине како би били у сваком моменту доступни грађанима који треба да виде где локалне самоуправе троше новац од накнада за животну средину.

“Од 2015. велико повећање ненаменског трошења”

Још 2018. године, наводи се у студији, Фискални савет констатује да је стање у животној средини забрињавајуће.

“Сваке године се исте ствари виде у документима, чак могу рећи да су све горе зато што изменама закона о буџетском систему, које су наступиле у децембру 2015. године, када је дозвољено да се средства од наменских накнада троше и за нешто друго, а не за оно за шта су намењена – ту се види заиста велико повећање ненаменског трошења”, објаснио је Максимовић.

Навео је податак да су у 2015. години све локалне самоуправе заједно планирале да потроше кроз програме Фонда 6,4 милијарде динара.

“Већ у 2016. години када су могла слободно да се средства пренамењују ту је већ пао план за милијарду динара, значи 5,5 милијарди, а прошле 2019. године локалне самоуправе су све заједно планирале 4,6 милијарди динара да потроше кроз програме Фонда”, рекао је Максимовић и додао да то не би био проблем да су приходи пали, али су они порасли са 4,5 на 6,5 милијарди.

Објаснио је да су општине почеле да користе могућности које им је закон дозволио да пренамењују средства и да оне то на велико чине.

Навео је да накнаду за заштиту животне средине плаћају и грађани и загађивачи, а до прошле године постојало је десет накнада које су биле приход што републичког што локалног буџета.

“Таксе плаћају загађивачи. То је и ред да загађивачи плаћају с тим што је и ред да ако су већ платили накнаду за загађење животне средине да се онда тај новац потроши за активности којима се отклањају последице загађења”, рекао је Максимовић.

“Новац од накнада ишао за субвенције јавним предузећима”

Указао је да треба раздвојити две врсте ненаменског трошења.

“Прво је то да један део прихода не завршава као расход Фонда, значи један део се у старту планира за нешто друго, а не за расходе и за реализацију програма Фонда за заштиту животне средине”, рекао је Максимовић и додао да се не зна за шта се то планира, али да се распоређује за све друге кориснике буџета.

Постоји још један део, додаје, а то је да се кроз Фондове троше средства која не припадају области заштите животне средине и може да се прати за шта је тај новац отишао.

“Општине врло често користе та средства за субвенције јавним предузећима и то у вишемилионским износима како би одржавали текућу ликвидност тих предузећа. Има један пример једне локалне самоуправе где су они 2013. године навели отворено да су то 72 милиона и да су то средства која се користе за субвенцију дела зарада комуналног предузећа”, истакао је Максимовић.

“Већ следеће године су они наставили преносе према том предузећу, али више у извештају нису то тако назвали него су назвали појачано чишћење улица, или тако нешто, што је вредело 90 милиона”, додао је Максимовић.

На питање да ли ревизори за то знају, Максимовић каже да сигурно знају, као и да је на једном њиховом скупу био ревизор који је њихов извештај оценио као веома добар.

“Проблем је у томе што мора и Министарство финансија и Влада у целини да одустану од садашњег концепта да све паре иду на једно место, а онда ће Министарство финансија на кашичицу да одређује коме ће и када дати. Ако је у 2018. години било скоро осам милијарди прихода републичког буџета од накнада, а на крају је Министарство животне средине добило 2,5 да потроши онда, се питамо где је осталих 5,5 било распоређено”, нагласио је Максимовић и додао да се мора поново увести наменски карактер накнада.

Наводи да је добар пример тога како се односимо према животној средини то да постоје локалне самоуправе које су укинуле локалне накнаде и које када позивају инвеститоре да уложе тиме се и хвале.

“Наше друштво у целини, са додуше изузецима, мада је то и цивилизацијски тренд, није наклоњено животној средини зато што су људи више усмерени ка неким тренутним личним афинитетима и користима, а доста им апстрактно делују приче о неком општем добру, солидарности. Животна средина је област која је управо једна од најсолидарнијих, јер загађење не може да избегне ни онај ко је најбогатији члан друштва, као ни онај најсиромашнији”, закључио је Максимовић.