Шта све неће Бакир Изетбеговић

Бакир шта хоће, то свако зна, али шта неће је много занимљивије. Ово прво не крије, о другом загонетно ћути. На пример, неће хрватским представницима у Федерацији БиХ да дозволи измене изборног закона како би они бирали своје представнике у председништву БИХ. Хоће да остане онако како је Комшић изабран помоћу бошњачких гласова. Жељка не желе Хрвати, и они у Босни и они у Хрватској.

Бакир неће ни да призна историјска факта већ хоће да потури нека своја.

Током скупу у Луксембургу Изетбеговић је псеудоисторијски тврдио да су Срби и Хрвати из данашње БиХ кроз историју били уствари добри Бошњани, што је наишло на опште и оштре критике.

Бакир Изетбеговић је изнео тврдњу да су становници БиХ пре неколико векова били један народ – Добри Бошњани, а да су нације формиране у 19. и 20. веку.

“То је био лов на душе људи и о томе постоје јасни трагови. Босанци су способни, храбри људи, ратници, духовити. У Отоманском царству су, од укупно 602 године, чак 114 година велики везири били људи из Босне”, рекао је Изетбеговић у луксембуршком граду Вилцу, а на трибини поводом Дана државности БиХ.

За разлику од већине европских политичара, Изетбеговић је том приликом подржао и правдао турску офанзиву на Курде током 2019. године.

Из Амбасаде Хрватске у БиХ поручили су експресно да Бакир Изетбеговић својим иступима на трибинама у западноевропским земљама доводи у питање национални идентитет овдашњих народа.

После наклапања у Луксембургу, Бакир је изјавом да је „један од највећих проблема у БиХ великосрпски национализам, који траје 170 година и да само мења облик и интензитет“, сам себе демантовао. Да ли су Срби пре 170 година били добри Бошњани или нису. Шта сад, јесу или нису?

Ипак, на врху Бакирове топ-листе је изјава приликом обележавања 14. годишњице смрти Алије Изетбеговића,

да је његов отац оставио Босну турском председнику Ердогану у аманет. Како рече тада, један од последњих разговора Алија Изетбеговић је имао са данашњим председником Турске. Он је изјавио да се многе поруке његовог покојног оца и данас актуелне, “што може да се закључи и по томе да се о њему данас снимају серије”.

Тајип Ердоган, тада турски премијер потврдио је Бакиров исказ да му је Алија Изетбеговић оставио “Босну у аманет”. “Рекао ми је у болници: Босна је оставштина Османлија”, казао је Ердоган.

После бурних реакција и осуда ове опасне изјаве, Бакир се “вадио” да је уствари “он у њему препознао будућег јаког лидера и оставио му је у аманет бригу за Босну и Херцеговину. “Брига о Босни” у новој верзији била је много блажи вид поклона од оне првобитне, да Ердогану оставља целу Босну плус Херцеговину.

Тумачи Бакирових тврдњи сматрају да је Ердоган ту само искоришћен а да је истина да је Алија сину Бакиру оставио Босну.

Бакир Изетбеговић је током рата био лични секретар свог оца – Алије Изетбеговића. Према подацима који су доступни, читав период рата провео је у Сарајеву у кабинету свог оца, тадашњег председника. У својој биографији је је навео да је од 1991. године до 2003. године обављао и дужност директора Завода за изградњу кантона Сарајево. Шта се тачно изграђивало у ратним годинама, остаје нејасно. У Сарајеву је током рата постојала шала међу Сарајлијама да се “Бакир крије у Трезору” с алузијом на државни трезор у Народној банци БиХ).

После рата је наставио да се интезивно бави политиком, иако је у рату тврдио да му то никад неће бити озбиљан посао за цео живот. Испоставиће се касније да није одолео уносном бизнису који му је политика донела. Водио је пројекте који су омогућили снабдевање града водом, санацију санитарне депоније, изградњу Западног улаза, обнову расвете, застакљивање преко милион квадратних метара прозора…

Све су то за Бакира Изетбеговића, кажу познаваоци његовог лика и дела, биле прилике да се обогати па се тако уврстио међу најбогатије особе у БиХ и данас је, према процени не само политичког аналитичара Жељка Папића, милионер. Остало је неразјашњено где је завршио новац који су арапске земље током и после рата слале као помоћ Бошњацима у БиХ и о чему има врло мало писаних трагова. Сав тај новац прошао је кроз руке Алије, а потом и Бакира, као и њихових најближих сарадника. Комисија основана на државном нивоу је неколико пута безуспешно покушала да утврди шта се десило са новцем од те хуманитарне помоћи али трагове нису нашли.

Вешт у изградњи имиџа народског човека, Бакир се, када је политички изгубио битку 2018. године на парламентарним изборима у БиХ, пријавио на – биро рада. Тврдио је да нема од чега да живи, што је изазвало бес и огорчење његових политичких противника али и грађана.

Политичко а и све друго понашање Бакира Изетбеговића произилази управо из жеље да се сакрију српски корени те породице, тврди историчар Салих Селимовић који подсећа да Бакиров отац Алија није крио београдско порекло.

– Апослутно су они српског порекла и ту нема никаве дилеме и ја сам то објавио. Никада Бакир није то демантовао – закључује Селимовић. Породица Изетбеговић живела је генерацијама у Београду под презименом Спахић. Поседовали су некретнине у Француској улици и део Аде Циганлије. Они се 1868. године селе за Босански Шамац где ће користити презиме Изетбеговић по једном од предака који је носио име Изет.

Поводом дешавања у Црној Гори, лидер СДА би „поштовао СПЦ када би она поправљала свој народ, што је улога свих верских заједница” рекао је да за сарајевски портал Кликс. Изетбеговић је тад изнео тешке оптужбе на рачун покојног митрополита црногорског Амфилохија, наводећи да је он муслимане називао „лажним људима“, као и на његовог наследника Јоаникија, који, како је казао, Црногорце назива „печуркама које ће нестати“.

Изетбеговић Јуниор се после правдао да не сматра да су Срби лош народ, већ да је рекао да су одговорни они који гласају за Милорада Додика, јер тиме подупиру деструктивне, сеционистичке, назадне, шовинистичке политике…

Упитан како мисли да нови Високи представник било шта “наметне”, кад Додик каже “ми њега не признајемо”, Изетбеговић одговара – да има начина.

На питање да се веома често у јавности у БиХ стиче утисак да БХ политичари на челу с њим, Додиком и Човићем заправо користе једни другима, да све што они раде, заправо подиже популарност оном другом, Изетбеговић је рекао:

“Па, шта да радим? Јел’ да престанем да браним Босну од Додика.

Као И сви лидери, Бакир много полаже на своју породицу. Када је у Сарајеву обављено шеријатско венчање његове ћерке, медији су пренели да се, упркос кишном времену, велики број грађана окупио у харему Бегове џамије. Верском венчању присуствовали су бројне званице из политичког и јавног живота БиХ, а један од сведока био је председник Турске Реџеп Тајип Ердоган.

Бакира тишти, а не воли о томе да се прича, што је одбачена тужба његове супруге Себије за клевету против професорке која је посумњала у њену академску каријеру. Дипломе моћне Себије сад су под још већим упитником.

Директорка Клиничког центра Универзитета у Сарајеву Себија Изетбеговић изгубила је тужбу против докторке Зехре Диздаревић која је јавно изразила сумње у њен академски пут, објавио је Дневни аваз.

Она је тужила др Диздаревић за клевету након што је ова оценила сумњивим њено стицање диплома и академских звања. Тужбом је Себија тражила пет хиљада конвертибилних марака одштете, али првостепеном пресудом суда у Сарајеву ти захтеви су одбачени. Тужитељка Себија мора да плати и трошкове поступка од око 2.000 конвертибилних марака..

– Жао ми је што сам попустила молбама да се Себији Изетбеговић помогне у стварању академске каријере и да се придружи академској заједници којој никад није припадала – изјавила је др Диздаревић, професорка емеритус на Медицинском факултету у Сарајеву, за сарајевску „Фејс ТВ“.

Медицински факултет у Загребу потврдио је да је Себија Изетбеговић била уписана на прву годину постдипломског студија у академској 1992/93. години, али нису могли да потврде веродостојност индекса. Ректор је у два је наврата од сарајевског Медицинског факултета тражио документацију која поткрепљује Себијину академску каријеру, али је она оба пута била непотпуна и без уверења о положеним постдипломским испитима у Загребу.

Себија уствари жели да влада а Бакира да истура напред као факира који може да истрпи ексере и неће да призна бол, иронише сарајевска чаршија. Све док смо протекторат, пашалук или већ шта смо, и док нам разни изасланици, високи и ниски представници соле памет, биће и Бакира и Сабија и других којима се може шта хоће, а и шта неће.

Озрен Милановић/Политика

Бонус видео