Дојче веле: Односи Кине и Саудијске Арабије – јуан уместо долара за нафту и гас?

Саудијска Арабија се полако окреће према Кини – потез који би могао да угрози дугогодишње односе са САД. Саудијци би могли да се договоре са Кином да нафту плаћа у јуанима, уместо у америчким доларима.

Амерички „Вол Стрит Журнал“ извештава да би кинески лидер Си Ђинпинг могао да прихвати позив да посети Саудијску Арабију у мају, где би са овим највећим светским произвођачем нафте могао да се договори да Кина нафту плаћа у јуанима, уместо у америчким доларима.

Усред геополитичких тензија које је изазвао рат у Украјини, при чему се свет полако опредељује за једну или другу страну, ова вест је изазвала је страх да би Саудијска Арабија могла да стане уз Русију: Омогуц́авање плац́ања нафте у јуанима могло би помоц́и у стварању паралелног система за међународна плац́ања у којем кинески јуан постаје важан као и амерички долар. Тиме би се омогућило да Русија избегне санкције, јер би могла да користи и јуан. Јавно, Кина је остала неутрална у сукобу, али се увелико спекулише да  подржава Русију.

Скоро четвртина целокупног извоза саудијске нафте иде Кини. А од почетка ове године Саудијци су од Русије преузели вођство као највећи извозник нафте тој земљи.

Да ли ће Саудијци дозволити јуан? 

На овакву понуду Саудијске Арабије се до сада гледало као на начин да се врши притисак на западне савезнике, оцењују стручњаци. Штавише, Европски савет за спољне послове је написао у извештају из 2019. године да су Саудијци ово радили и раније, то јест да су Кину користили као карту за преговарање.

„Само неколико месеци након убиства саудијског новинара Џамала Кашогија саудијски принц Мухамед Бин Салман путовао је по Азији како би утицао на питање увоза оружја у његову земљу”, наводи се у извештају.

Шта је са притиском на Саудијску Арабију? 

Било је покушаја од стране САД и Европе да се придобије подршка Саудијаца. Амерички саветник за безбедност Брет Мекгурк је прошле недеље путовао у ту земљу, као и британски премијер Борис Џонсон. До сада су и европски и амерички званичници покушавали да натерају Саудијце да повећају производњу нафте, како би се цена смањила.

Заједно са Уједињеним Арапским Емиратима, Саудијска Арабија је један од ретких произвођача нафте са вишком капацитета. Уколико би било више нафте на тржишту, цене које су достигле рекордне висине због сметњи у снабдевању од Русије, могле би да се смање. Ипак, није било помена о томе да ли су недавни разговори са Саудијцима укључивали и питање плаћања у јуанима.

„Чак и уколико би западна дипломатија успела да добије саудијску подршку, власти ове блискоисточне земље су забринуте да ће њихов регион постати мање, а не више битан“, каже за ДW Цинција Бијанко, гостујућа сарадница у берлинском одсеку Европског савета за спољне послове, указујући на све интензивније односе САД са Источном Азијом и на тежње да се смањи коришћење фосилних горива.

„Заливске државе верују да Вашингтон има мање да понуди али и да располаже са мањим претњама у преговорима“, објаснила је Бијанко у извештају објављеном прошле недеље, додајући да одлука ових блискоисточних земаља да не стану на страну Европе и САД по питању Русије, нема толико везе са Русијом.

УАЕ и Саудијска Арабија овим покушавају да се оријентишу у новонасталом мултиполарном свету, користећи приступ финансијских трансакција ради заштите националних интереса, пише Бијанко.

Какве то има везе са Кином? 

Управо ту наступа Кина. Односи са Саудијском Арабијом се продубљују већ неколико година. Саудијци су 2020. били највећи регионални трговински партнер Кине са увозом и извозом у вредности од преко 60,6 милијарди евра.

Ове везе су засноване највише на узајмној економској користи и потичу из кинеске иницијативе „Појас и пут”, која има вредност од неколико трилиона долара. Овај трговински однос одговара и Саудијској Арабији, која има сопствени пројекат модернизације „Визија 2030″.

Такође, очигледне су предности пословања са земљом која ће бити дугорочни купац гаса и нафте, док европски клијенти све више траже соларну и енергију ветра.

Део саудијске „Визије 2030.” се односи и на припрему у будућности када нафта постане мање важна, а један аспекат те припреме укључује могућност да земља служи као логистички чвор на Блиском Истоку. Кинески интереси се ту поклапају, а две нације имају „свеобухватно стратешко партнерство“, иако стручњаци попут Цинције Бијанко упозоравају да се две земље не могу назвати савезницима.

Неки аналитичари су, пак, сугерисали да почиње нова ера у односима Кине и Блиског Истока. Недавно је стручни сарадник на Институту за Блиски Исток са седиштем у Вашингтону, Рој Јелинек, приметио да је један број министара спољних послова из тог региона отпутовао у Кину. „Чињеница да у Кину путују министри спољних послова, а не колеге из Министарства трговине или економије сугерише промену фокуса“, тврди Јелинек у чланку објављеном на Институту. „Након неколико година економских веза, недавни догађаји су показали да је почела нова ера са већим фокусом на геополитику“.

То подразумева и све већу војну сарадњу у кинеско-саудијским односима. Између 2016. И 2020. кинески трансфер оружја у Саудијску Арабију порастао је за 368 посто, према немачком Институту за међународне и безбедносне послове. Кина је најпре продала балистичке ракете Саудијцима, а затим је почела да им помаже у њиховој производњи у Саудијској Арабији.

Уз то, Кина прихвата сарадњу са лидерима са којима Запад не жели. Како су аналитичари Европског савета за спољне послове објаснили у извештају из 2019. Године „кинески модел ауторитарног капитализма фасцинира блискоисточне режиме, који сарадњу са Кином виде као добру прилику да се одупру притиску Запада да се спроведу реформе управљања и преузме одговорност за људска права”.

Крај америчког долара? 

Саудијци су предложили плаћање у јуанима још пре четири године. Међутим, чак иако се то догоди, мала је вероватноћа да ће то бити од било каквог озбиљног утицаја на девизна тржишта у краткорочном, па чак и средњорочном периоду, кажу економски стручњаци. Већина нафте има цену у доларима и процес одвајања од тога би био дуг и компликован.

Аналитичари су, такође, истакли да чак и када би се сва саудијско-кинеска размена одвијала у јуанима, то би износило само око 320 милиона долара по радном дану. У исто време, сва светска трговина у америчким доларима износи око 6,6 трилиона долара (6 трилиона евра) сваког радног дана.

Дугорочно, пак, постоји страх да би се могао појавити паралелни глобални систем размене страних валута, са кинеским јуаном као алтернативом. Индија, наводно, такође разматра коришћење јуана за куповину нафте од Русије, како би избегла међународне санкције. Неки аналитичари то виде као начин да се Кина заштити од дана када би евентуално могла постати жртва западних санкција, на начин на који је Русија тренутно санкционисана.

Дојче веле

Бонус видео