У Србији 50 одсто више пореских обавеза него на глобалном нивоу

Велики број земаља у свету је омогућио правним лицима да лакше извршавају пореске обавезе захваљујући примени нових технологија, показују резултати извештаја о раду пореских управа широм света под називом Паyинг Таxес 2020 који су припремиле компанија ПwЦ и Група Светске банке.

У 14. издању овог извештаја истичу се предности које пореске управе обезбеђују пореским обвезницима уколико прихвате нове технологије. Од свих земаља региона, укључујући Србију, Црну Гору, Хрватску, Словенију, БиХ и Македонију, Србија је у протеклом периоду забележила најизраженији позитиван тренд.

Посматрано на глобалном нивоу, пореска дисциплина привреде је у просеку била релативно стабилна, мерено на основу четири елемента који се користе за процену лакоће извршења пореске обавезе, и то: рока за испуњење обавезе (234х); броја плаћања (23.1); укупне стопе пореза и доприноса (40,5%) и индекса у вези са процедуром након рока за подношење пореске пријаве (60,9 од 100).

У протеклом периоду, Србија је забележила изнадпросечни резултат у вези са роковима за испуњење обавеза (222.5х) у поређењу са глобалним просеком. Једине земље у региону, које имају боље резултате од Србије су Македонија (119х) и Хрватска (206х).

Резултати Словеније (233х) су у складу са глобалним просеком, док Црна Гора (300х) и БиХ (411х) значајније одступају од глобалног просека у поређењу са осталим земљама из региона.

У погледу укупног броја плаћања у протеклом периоду, резултати Србије (33) и БиХ (33) су изнад глобалног просека, док за у Хрватску (12), Словенију (10), Црну Гору (18) и Македонију (7) резултати овог показатеља били испод глобалног просека. Што се тиче резултата укупне стопе пореза и доприноса, може се видети да су у свим земљама региона ови резултати испод глобалног просека: Србија – 36.6%, Словенија – 31%, БиХ – 23.7%, Хрватска – 20.5%, Црна Гора – 15.2%, Македонија – 13%.

Сагледавши период од 2012. године до данас на глобалном нивоу, просечно време потребно за испуњење пореских обавеза, скраћено је за 27 сати, и број потребних плаћања је у просеку мањи за 4.4. Захваљујући технолошком напретку дошло је до побољшања ситуације у овој области, чак је и глобална укупна стопа пореза и доприноса смањена са 41,9% на 40,5% у истом периоду.

Kада за поменуте државе у протеклих десет година резимирамо просечне резултате за време испуњења пореских обавеза, број потребних плаћања и укупне стопе пореза и доприноса, можемо закључити да је у посматраном периоду забележено доста значајних промена у овим доменима. Генерални утисак је, да се иде у правцу смањења броја сати за испуњење пореских обавеза и укупна стопа пореза и доприноса се смањује.

Индекс који се односи на процедуру након рока за подношење порески пријаве, а који је уведен 2014. године, порастао је на 60,9 у 2018. години са 58,9 на глобалном нивоу, колико је износио пре пет година.

У погледу анализиране 2017. године до данас, индекс се није значајно мењао у свим поменутим земљама региона, сем у Србији, где можемо приметити да је индекс забележио позитиван тренд раста са 91.1 на 93.2.

Примена нових технологија даје пореским управама бројне могућности које плаћање пореза чине ефикаснијим и поменуте могућности се стално развијају. Важно је да пореске управе иду у корак са развојем нових технологија, као и да примењују нове технологије зарад своје добробити и добробити пореских обвезника.

С друге стране, правна лица би требало би да усвоје нове технологије за потребе опорезивања како би била у могућности да одговоре на све веће захтеве пореских управа за достављање података. Резултати истраживања јасно указују на то да нове технологије мењају начин на који се управља порезима и да је неопходно даље улагање у модернизацију пореске администрације, чија ефикасност би требало да буде приоритет сваке владе.

Плаћање пореза представља универзални и уједно најчешћи и могуће најспорнији вид сарадње између грађана као пореских обвезника и органа државе. Пореска политика може с једне стране да утиче на то како грађани доживљавају владу, док с друге стране перцепција грађана о раду владе може да утиче на креирање пореске политике.

Уколико је доживљај пореских обвезника, физичких и правних лица, да плаћање пореза представља једноставан, јасан, објективан и чврсто утемељен систем, порески обвезници ће моћи да повежу поменуте особине са радом владе у ширем смислу.

Ако грађани могу да виде у коју сврху се користе порези, односно ако могу да препознају вредност која се њиховом употребом ствара за друштво, већа је вероватноћа да ће извршавати своје пореске обавезе.

О извештају

Извештај Паyинг Таxес 2020 је припремљен на основу упоредног приказа начина опорезивана правних лица у 190 земаља у свету. Извештај помаже владама и правним лицима да стекну увид у то да ли порески системи у њиховим земљама иду у корак са променама на глобалном нивоу, као и да уче на основу искустава других. Модели опорезивања правних лица приказани у Извештају дати су на основу анализе случајева којом су обухваћена домаћа предузећа класификована као средња по величини.

Специјално за Нову економију: ПВЦ Србија