Протођакон Владимир Василик: Борба за спас руског духа и руског света или зашто се боримо у Украјини

Данас је 35. дан специјалне операције Русије у Украјини, наглашавам – мировне специјалне операције. Наше трупе трпе губитке, њихов број је објављен – око хиљаду и по. Избеглице се селе у Русију.

Земља трпи тешке санкције са Запада, фабрике се затварају, штедња грађана се враћа на нулу. Посебно су погођени они који су остали без посла. Поједини представници Украјинске Православне Цркве престају да помињу Његову Светост Патријарха московског Кирила.

И многи постављају питања: Чему све ово? Колико дуго ће трајати? А када ће се овај рат завршити?

Украјина је друга по величини држава у Европи са донедавно 40 милиона становника, са трећом армијом у Европи. Током Великог отаџбинског рата, ослобађање Украјине трајало је више од годину и по дана, почев од јануара 1943. године, од ослобађања првих градова Доњецке области – Краснодона и других, па до јесени 1944. године, када је Ужгород био ослобођен. Зато је вредно запамтити речи из Јеванђеља: „Трпљењем својим спашавајте душе своје“ (Лк. 21:19).

Рећи ће: није Вермахт против нас. Да. Али против нас су наследници Вермахта. Не желим никога да увредим у ове дане Великог поста, али правде ради, морамо се запитати: како назвати оне који улице називају по Бандери и Шухевичу, који су наследили своју зверску суровост, укључујући и према ратним заробљеницима. Они ратни заробљеници који су се на размену вратили у Русију и завршили у болници у Вороњежу, готово сви носе трагове тешких батинања и мучења. Неки су чак били и без очију.

На интернету се објављују снимци на којима војници Оружаних снага Украјине пуцају у ноге нашим ратним заробљеницима, а затим их муче. Ови снимци су већ признати као аутентични. Из овога је јасно – за шта и против кога се боримо. Боримо се за ослобођење земље Украјине од неонацизма, за њену истинску денацификацију.

борци националних батаљона крију се иза жена и деце, што ни Немци нису радили у својим градовима. Али што се тортуре ратних заробљеника тиче, чак су и искусни војни лекари били шокирани. То није било ни током прве и друге чеченске кампање.

Дакле, смисао рата је јасан. Ово је рат за спас руског и украјинског народа од неонацистичке куге, спас руског народа од судбине могућих жртава у овом рату, а украјинског народа од страшне судбине џелата неонацизма. Ово је борба за спас руског духа и руског света, ово је борба за спас праве душе Украјине, хришћанске и руске душе, иако помућене у протеклих 30 година, посебно током ових страшних седам година. после Мајдана, за њено излечење од духа Бандере и Мазепе, за спас Украјинске Православне Цркве.

Питате: кога ми сада спасавамо? Оне који благосиљају војнике Оружаних снага Украјине за војна дејства, укључујући и оно о чему смо управо говорили, оне који престају да помињу Његову Светост Патријарха Кирила и чине све да се дистанцирају од Русије?

Треба да схватите да епископи и свештеници УПЦ МП много тога раде на силу, под оружјем територијалне одбране и СБУ.

Већ сам у своје време причао, како је код владике Августина Белоцерковског дошло десет људи са митраљезима, и он је једва спасао живот. Све су то изнуђене радње, све ово није од срца, па немојмо осуђивати нашу браћу, него се за њих крепко помолимо.

У овом тешком времену морамо бити заједно, морамо бити уједињени са нашим властима и пре свега са нашом храбром војском, која сада пролива крв ради нашег спасења, за наше животе, да не би НАТО пројектили стајали дуж периметра руско-украјинске границе, како једног лепог дана батаљон Азов не би пошао на Вороњеж и Москву заједно са америчким тенковима.

Специјална операција је, заиста, превентивне природе. Сигуран сам да бисмо ми данас одобравали друга Стаљина да је рат почео не 22. јуна, већ, рецимо, 18. и 19. јуна, превентивним ударом совјетских трупа на припремљене немачке фашистичке трупе. Али Стаљину то нису дозволили наши „страни партнери“ – Англосаксонци, који су јасно ставили до знања да ће бити уз Немачку ако СССР први нападне Немачку.

Али данас, Владимир Владимирович Путин, врховни командант руске војске, искористио је јединствену од сто прилика. И овај корак је спасоносан не само за Русију, већ и за Украјину, и, на крају крајева, за цео свет. Уосталом, овим превентивним ударом, наш председник није дозволио да се Трећи светски рат разбукта..

Да, крв се пролива, да, жртве се множе, али су у овој ситуацији, нажалост, неизбежне. И зато, стиснувши зубе, поднећемо ове жртве. Операције нема без крви. Али њене последице су спасоносне под једним условом, ако се доведу до краја. Ако се очисти апсцес или тумор канцера.

Ништа се не дешава без воље Божије, укључујући ову специјалну операцију. Надам се да ова специјална операција није на смрт, већ на славу Божију.

Борба за веру

Бонус видео