Kо су купци папрених ораница код Руме, Шида и Новог Пазара

Није само мистериозни Мађар одрешио кесу и хектар код Бачке Тополе платио 100.000 евра.

Једна особа је недавно код Новог Пазара купила земљиште по цени од 95.000 евра за хектар, друга је код Руме пазарила њиву по цени од 90.800 евра, а хектар су по овој цени куповале и домаће компаније.

Према информацијама листа, за шест најскупљих њива, прошле године је искеширано тачно пола милиона евра. Три њиве, код Бачке Тополе, Новог Пазара и Руменке, купила су физичка лица по цени која се кретала између 90.800 евра за хектар до 100.000 евра , колико је коштао у селу Гунарош.

Тако је “неко” ко нема регистрован бизнис у Руменци код Новог Сада пазарио нешто више од 17 ари за 160.00 евра, док је за њиву од 24 ара у месту Дежава код Новог Пазара искеширано 23.000 евра.

Ништа мање, земљу истовремено нису плаћале ни компаније. Kако сазнаје лист, од шест наскупљих њива у прошлој години, три су купиле фирме и то по цени од 84.000 евра колико је коштао хектар код Шида до 90.800 евра колико је плаћен хектар у Павловцима код Руме.

Просечна цена

Просечна цена пољопривредног земљишта у околини Новог Сада, Србобрана, Бечеја или Врбаса истовремено је и до десетак пута мања од износа који је плаћан за поменуте најскупље њиве. Према званичним подацима она се у овим деловима креће између 9.000 и 10.000 евра по хектару, што је три пута више него у источној и јужној Србији.

У околини Београда оранице коштају у просеку 5.000 евра по хектару, у Шумадији и западној Србији до 4.000 евра за хектар, док је на југу и истоку средња вредност око 3.500 евра по хектару.

“На цену земљишта не утиче само квалитет земље, већ различити фактори”, каже за лист професор Пољопривредног факултета Милован Величковић. Он истиче да цена зависи од категорије, као и да је пољопривредно земљиште по правилу знатно јефтиније од грађевинског.

“Цена зависи наравно од квалитета земље, локације, величине поседа, али и броја становника околних места и близине градова. Битно је и за коју културу је најпогоднија. Такође, шта вреди то што је земља квалитетна ако до ње нема пута”, тврди Величковић.

Пољопривредно земљиште у војвођанском селу Гунарош од једног хектара, 11 ари и 65 квадрата, купило је физичко лице – Мађар који живи у Србији. Насеље Гунарош, скоро је потпуно насељено Мађарима. Они су према попису из 2002. године чинили 97, 2 одсто укупног етничког састава. Срба је тада, у овом насељу са укупно 1.400 становника, било тек осамнаест, Буњеваца троје, Хрвата двоје.

Блиц