ЕПС као цврчак из басне, Фискални савет каже – наплата катастрофалног пословања

У оцени ребаланса буџета за ову годину, Фискални савет закључио да су Србијагас и ЕПС већ коштали грађане око две милијарде евра и да је извесно да ће се ови расходи наставити и у 2023. години. Из Светске банке објашњавају да се надају да ће енергетски систем Србије стати на здраве ноге до краја следеће године.

Да је ЕПС прошле зиме био мрав, ова зима била би пролеће, али ЕПС је био цврчак, играо се са касом грађана и ове зиме наставља да цврчи. Фискални савет закључује да се године и године катастрофалног пословања у том предузећу наплаћују управо сада.

„Он сад више није ризик, он је сад трошак, само што се то још увек не види јасно, и биће то још неко време. Веома грубо, за енергетска предузећа – првенствено ЕПС и поскупљење гаса, од прошле јесени до сада платили смо две милијарде евра и то је нешто што ће се наставити – надамо се не у овом обиму, али ће свакако бити неопходна нека средства и следеће године“, рекао је члан Фискалног савета Никола Алтипармаков.

А те рупе у 2023. години покриће се новим задуживањем државе. Ако питате Светску банку да ли је једно од решења продаја дела тог предузећа, кажу да о томе немају званичан став, али додају да знају шта треба прво урадити у случају ЕПС-а.

„Сматрам да је приоритет да га ставимо на здраве и финансијски оперативне ноге“, оцењује главни економиста Светске банке у Србији Лазар Шестовић.

Н1: Извините, а колико времена треба да прође да би се дошло до „здравих ногу“?

Шестовић: Па ја се надам да ће се тај оперативни део завршити у току 2023. године. То је идеја, да се ЕПС припреми да за идућу грејну сезону функционише нормално.

Није познато да ли је у последњем аранжману ММФ-а и Србије као један од услова договорена и реформа јавних предузећа. Из Фискалног савета објашњавају да је кључно управљање – ЕПС тренутно има готово 20.000 запослених.

„Нигде немате такву компресију зарада као у нашем државном сектору, а нарочито у ЕПС-у, и онда не можете да платите компетентног директора, јер за такав један енергетски систем то би требало да буде плата од 5 или 10.000 евра, а с друге стране очигледно имате вишак радника на другим позицијама“, истиче Алтипармаков.

И можете да читате буџет, али ако и пронађете део о позајмљивању новца енергетским предузећима, тамо не пише прецизно ни које га, ни за шта троши. А председник Вучић поручује да енергетску кризу грађани још нису осетили, јер је, како објашњава, држава све преузела на своју грбачу – баш као мрав?

Н1

Бонус видео