Вирус корона: Здравствене установе ћуте о респираторима, на Дедињу скоро сви заузети

Од 89 здравствених установа којима су новинари ЦИНС-а поставили питања колико респиратора укупно имају и колико их је тренутно слободно, њих 58 није желело да одговори или нас је, најчешће, упућивало на Министарство здравља или Покрајински секретаријат за здравство. Из Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, једне од тридесетак установа које су нам одговориле, наводе да су код њих у сваком моменту скоро сви респиратори заузети.

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) недавно је објавио званичне податке о броју респиратора добијене од Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. О теми о којој се у јавности много прича у време ширења вируса корона доступно је мало званичних података, а и када се износе, углавном то чини председник Србије Александар Вучић.

Због тога су новинари ЦИНС-а покушали да оду даље и да од 103 здравствене установе са Батутовог списка сазнају какво је данас стање са респираторима – колико их је у функцији, колико их је слободно и да ли су у међувремену добили неке нове.

Од укупног броја болница, домова здравља, института и клиника које смо звали у претходна два дана успели смо да ступимо у контакт са 89, од којих већина није желела да прича о респираторима. Нешто више од трећине, њих 37, упутило нас је да се обратимо Министарству здравља, Покрајинском секретаријату за здравство или Батуту за ове информације.

Од 31 здравствене установе из које су нам дали неке податке о респираторима, у једанаест случајева су се ти подаци разликовали од оних из извештаја Батута – у установама тврде да респиратора има или више или мање него у извештају.

Тако нам је директорка Дома здравља у Врбасу, Јасмина Асси, рекла да имају четири респиратора док у извештају Батута пише три. На питање колико их је слободно, она каже да пацијенти не леже код њих.

„Ми смо болничка установа која транспортује пацијенте који су респираторно нестабилни до установе вишег нивоа, односно секундарног, у овом случају и терционог”, рекла је Асси.

Јово Kомазец, директор Дома здравља у Инђији, каже да иако у извештају Батута стоји да имају један респиратор, они заправо немају ниједан.

„То што је написано један, ови који су правили попис, они су уместо инхалатор написали респиратор”, објашњава Kомазец.

„Деведесет одсто респиратора је заузето сваког дана, раде се комплексни пацијенти који су хитни и који захтевају неодложно лечење” – Институт за кардиоваскуларне болести Дедиње.

За Општу болницу у Прокупљу у извештају Батута пише да имају укупно три респиратора и да сва три функционишу. Међутим, из ове болнице су нам рекли да заправо имају четири респиратора, али је један на поправци.

Осталих двадесет установа је потврдило податке које су доставили Батуту. Једна од њих је докторка Института за неонатологију Kатарина Лазић:

„Институт за неонатологију има 21 респиратор, од тога су два транспортна. Сви респиратори су неонатални, односно предвиђени су за примену механичке вентилационе потпоре код новорођенчади. Број заузетих односно слободних респиратора је променљив и на дневном нивоу се доставља извештај надлежним службама”, каже Лазић.

Александар Вучић је на прекјучерашњој конференцији за новинаре изјавио да је од постојећих респиратора, према његовим подацима њих 1008, само 400 слободно, односно не користе их други пацијенти, незаражени короном. Он је најавио и да ће тај број бити повећан набавком нових 352 респиратора.

Да је велики број респиратора заузет може се наслутити и из податка до којег је дошао ЦИНС контактирајући болнице и домове здравља широм Србије.

Милован Бојић, министар здравља у време Слободана Милошевића и садашњи директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње, каже да је од 30 респиратора само прекјуче било заузето више од 20. Ово је потврдила анестезиолог и помоћница директора Драгана Унић Стојановић:

„Деведесет одсто респиратора је заузето сваког дана, раде се комплексни пацијенти који су хитни и који захтевају неодложно лечење”.

Директор Бојић је додао и да су два од укупног броја респиратора нарочито дотрајала.

Ћутање установа

Чак 58 установа није желело да одговори или нас је, најчешће, упућивало на Министарство здравља или Покрајински секретаријат за здравство.

У Општој болници у Суботици, у којој је иначе 18. марта покренут поступак јавне набавке за хитну поправку респиратора, нису желели да дају никакве информације већ су нам поручили да све информације за медије иду преко Министарства здравља или Покрајинског секретаријата.

Бранко Лукић, директор Опште болнице у Петровцу на Млави, прво је за ЦИНС рекао да им је забрањено да дају такве информације да би се после исправио и рекао да није забрана него званични став комплетног здравства.

„Све што вас интересује у вези короне, ове инфекције, болести и те технике, министарство даје информације о свему томе”, објаснио је Лукић.

Слично су нам рекли и у Општој болници у Смедереву, а у неготинској болници су, поред Министарства, поручили да се обратимо и Заводу за јавно здравље Тимок.

„У време ванредног стања такве информације директори установа не дају”, рекли су за ЦИНС у Општој болници у Неготину.

Директорка Дома здравља у Сремској Митровици Мирослава Шево нам је нагласила да изјаве даје само Покрајинском секретаријату.

„Можете се њима обратити, никакве изјаве не дајемо”, додала је Шево.

Ипак ни Министарство ни Покрајински секретаријат нису одговорили на питања која смо им послали.

Било је и оних који се нису позивали на друге државне институције, али су и даље одбијали да дају информације. Тако су нам у Дому здравља у Чајетини рекли „да се зна ко даје такве информације новинарима”. На питање коме да се обратимо прекинули су везу.

Неке здравствене институције су тражиле да им питања пошаљемо мејлом, неке поштом, а друге су обећавале да ће се неко јавити али се то није десило.

ЦИНС