Шта сам приметио?

Дисклејмер: (јер у србском језику не постоји довољно пи*каста реч)

1. Бити добро уклопљен у болесно друштво није знак доброг менталног здравља
2. Чињеница је информација ослобођена емоције. Мишљење је информација плус искуство. Незнање је мишљење без информација. Глупост је мишљење које игнорише чињенице. (Нашао на интернету). Мој додатак : Свако одступање од овога је – патологија.
3. Чињенице постоје без обзира што ми не знамо да оне постоје (ти, ви)
4. Нико никад ни са ким није потписао уговор да се неће осетити увређеним
5. Истина није увреда.
6. Истина се не може злоупотребити само одложити.
7. Истина је непроменљива у времену. Променљиви су само људи који је доживљавају
8. Никола Тесла и ја причамо о физици само на мом нивоу знања. Када се то пређе – прича нужно, мора да пређе у – монолог. У супротноме сам ја лажљивац јер дајем лажно мишљење. А то значи да разговор није добронамеран.
9. Никола Тесла не мора да трпи мој, незнањем ошамарени и увређени , его
10. Ново није замена за добро
11. Бољи није замена за добар
12. Садашњност је директна последица и пројекција прошлости и људског искуства
13. Једном је случајност, два пута је срећа, три је правило које ниси на прву приметио –
14. Човек не може да ствара савршеност већ само да вечито ужива у процесу стварања
15. Лепо је добро – Ружно је зло
16. Гаусова (Лик са новчанице од 10 DEM) расподела представља и одговара свим биолошким и физичким тежњама
17. Закони термодинамике су универзални и непроменљиви. Вили Тенер „Алф“
18. Дугине боје нису симбол већ физичка појава и као таква не могу имати било какво друго значење а камоли власништво.
19. Постоје само два пола
20. Ако се фукција диференцира, само се уз правила интегрирања може добити истинит резултат
21. Музика коју слушате говори о вашим потенцијалима и стремљењима
22. Ако не слушате музику – то је патологија
23. Људи су добри. Страх их мења.
24. На свету 7 милијарди људи не зна како живи 1 милијарда, а 1 милијарда не признаје и не познаје равноправно постојање 7 милијарди.
25. Вештачка интелигенција не може бити мудрија од човека јер ју је човек направио. Човек суштински производи само оруђа а ствара само обезоруђену уметност. Човек нема могућност божанског стварања уметничког живог оруђа.
26. Не знам шта је истина али знам шта осећам . Петар Хандке писац
27. Куја је или скотна или није скотна – не може бити мало скотна. Ласло Салов одгаијавач добермана
28. Немој газити цвеће ако не мораш и оно хоће да живи. Ђура Томић, мој теча, кољући друго прасе.
29. Не може су у мирнодопским условима мерити и оцењивати ратни догађај
30. Чупање из контекста је супротно правилима логике

Бити добро уклопљен у болесно друштво није знак доброг менталног здравља
Болесно друштво је неморално друштво.

Најбољу дефиницију морала је дао један златиборски сељак. Морал је оно што се мора. Без обзира на степен обољења, неморална друштва немају шансу да духовно еволуирају – а самим тим и материјално али о томе посебно (Вавилон) . На нивоу друштва то се огледа у чињеници да ли су наредне генерације срећније од претходних. Или просто: да ли нам стари умиру спокојни потомством и да ли нам потомство живи у миру са старима. Ово свакако не треба мешати са природним сукобом генерација који настаје као последица живљења у различитим околностима, па самим тим и другачијим генерацисјким светоназорима.

Најбољи пример другачијег међугенерацијског светоназора је доживљај времена. Наши родитељи су „излазили“ у 20h а ми у 12h. У доба моје бабе, девојка која не роди до 20. године је била у озбиљном проблему. Убрзање технологије је директно повезано са повећањем разлика у светоназору. Покушајте својој баби да објасните појмове као онлајн састанак или било шта што подразумева дубљу комуникацију или осећања а искључује боравак у истом простору. Можда би могла да разме употребу јер може да упореди са писмом, али никако не би могла да разуме да људи седе, практично једни поред других и користе телефон као посредника у комуникацији.

Дакле њихов поглед на позицију човека у двадесетчетворочасовном скупу је потпуно другачији од модерног. Онај који мисли да су претходне генерације заостале, глупе, или да нису биле правилне се уклапа у : Глупост је мишљење које игнорише чињенице.

Ако заиста мислите да сте бољи покушајте само једну ствар : Да набројите вештине, знања и способности вашег деде или прадеде и да их користите. Да ли знате да уплалите ватру, орете њиву, сушите месо, калемите дрво, …путујете без пара, одредите пречник земље уз помоћ једног штапа, поставите математичке основе модерног света?

Знам знам, поставља се питање користи тих знања данас? И заиста, ватру пали хепо коцка, хлеб, месо и воће се купује у супермаркету, а све остало има на Гуглу. Тако је!

Али се онда може само рећи да су данашње околности комфорније и технички напредније али никако да смо као људи – бољи или хуманији. Све што је на овом свету једино сигурно то је само оно што је прошло. И то је искуство које активна генерација или покољење никад нема у односу на претходну.

Ми тренутно живимо у свету у коме се свесни, мислећи људи озбиљно брину о будућности наредних поколења. (И то није ништа ново у литератури последњих 200 година). Животиње у ЗОО вртовима имају драстично мањи ниво репродукције него у природном станишту. У робству се не праве деца. У робству се итекако мења облик, али никако, и суштина златиборске моралне логике. И у робству је морал оно што се мора. С тим што се онда мора само једно. Преживети да би се ослободио. Па самим тим постаје потпуно морално да се логораш обрадује парчету хлеба, које је узео из џепа погинулог колеге заробљеника које је овај чувао за касније или да војник скине чизме са ногу саборца са којим је до пре 5 минута делио цигарету.

Здрава нације мора бити морална нација.
Јер ако се мора испуњавати оно што се мора онда се ништа не мора испуњавати. А кад ништа не мора онда не мора ни да се постоји.
Мислим-дакле постојим, када су увећа на ниво друштва прераста у : Морам – дакле постојим. Па је, према томе, борба за позицију онога који одређује шта се мора данас од суштинске важности.

Уколико би, неким чудом, наступила слобода од морања – то би била највећа могућа катастрофа која би нас могла задесити.

Замислите на час да се угаси Гугл. То значи да би се свет нашао у тренутку у коме све генерације од нпр. 2000 па наовамо остају без планете на којој знају да функционишу. Нема навигације, нема инстаграма, нема лајка, нема шера… само ти и ветар.
Дакле данашње Гугл друштво мора да постоји у овом облику да би људи постојали. Битно је схватити да је најхуманија ствар коју појединац данас може да уради јесте да се – не уклапа. И да се онда, кад се довољан број људи не уклопи то доведе до природне промене друштвеног облика. Ово нема везе са политичким идејама. Ово је оно што се мора мењати на личном нивоу. Човек је старији од друштва, према томе не може друштвени систем сам од себе да прави добре људе – већ добри људи праве добар систем који онда производи, по Гаусовој криви, квалитетног просечног човека.

Вредност вештачког материјалистичког система у смислу стабилности се мери могућношћу оптималног понављања у времену, док се вредност људског система у смислу стабилности мери несистемском вредношћу – благородност и мери се и огледа једино у његовој дуготрајности и способности да прерасте у обичајеност а никако у његовој пукој репетицији или материјалном производу.

Ако се смањи размера : Богата друштва која вишак средстава не улажу у благородност (на било ком нивоу) већ у брзу зараду и краткотрајна задовољства пропадају. (Наведите једну срећну земљу у којој брза храна, кладионице или апотеке доминирају улицама)
Ако се још мало смањи размера : Онај који вишак пара гура у трећи ауто, седми стан, осмо острво, што је од стране болесног друштва препознато као несумњив успех, а паралелно са тиме се не бави својим душевним нагонима јер мисли да је све сазнао и научио и да треба да остане такав какав је у том тренутку, заувек – пропада. Зато што фали елемент људскости. Битно је нагласити да једно не искључује друго. С тим што се онда мора употребити правилно интеграљење моћи у вредоносне системе тј. слушати Гандија када каже да су за човечанство најопаснији :

1. Богатство без рада
2. Задовољство без савести
3. Знање без карактера
4. Религија без жртвовања
5. Политика без принципа
6. Наука без људскости
7. Посао без етике
Ако за час погледам / приметим :
1. Селебрити, и сви остали људи који раде нешто али никоме баш није јасно шта они тачно раде. Или што би рекао мој Теча : Шта ти синко знаш, онако, у руке?
2. Секс без узбуђења, алкохол и дрога из досаде, тик ток изазови до дечије проституције у највишијим слојевима друштва
3. Буквално сви државни намештеници
4. Интернет јуначине
5. Буквално све владе света које су у пријатељским односима са СЕФ.
6. Phiser, Jonson and Jonson …климатске промене, сексуалне девијације
7. Све корпорације света.

Схватим да сам управо описао практично комплетно своје окружење. Укључујући и себе.
Резултат схватања? : Реалност.
Шта се променило након схватања? : Ништа.
А шта сам стварно осетио : ?

Ово је сва разлика између принципа нпр: богатог, успешног, модерног, напредног, традиционалистичког (не традиционалног) , „слободног“, „отвореног“, „затвореног“ са једне и благородног друштва са друге стране. Ако се поново погледају горња питања логички се закључује да без прва два питања не би ни било трећег. Да нисам схватио не бих ни осетио.

Благородно друштво не може постојати без минимлане реалне духовности људи да стварно осете.
Али тако је како је. Или што би Руси рекли : Тако како јесте – тако је и најбоље.
Неуклапање у друштво је одувек присутно и увек је било везивано за екстремне вредности друштва. Позитивне или негативне. Такође је чињеница да су сва стварна знања свету подарили – неуклопљени. (Већину књига које поседујете су вероватно написали људи који су за свога ваката сматрани неуклопљеним у најбољем случају а свакако изоловани док су нпр. Сократа осудили на смрт.)
За нас остале ту је само Петар Петровић. „Ако желиш да сазнаш пристани на све – ако желиш да мењаш људе не одмећи се“

Златибор – планина у свим досада постојећим србским државама.
Немачка – моја тренутна локација.

Бојан Калуђеровић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: