Заседање Сабора СПЦ почиње сутра богослужењем у београдском храму Светог Саве

Заседање Сабора СПЦ почиње сутра богослужењем у београдском храму Светог Саве.

Заседање Сабора Српске православне цркве (СПЦ), њеног најважнијег тела, почиње сутра богослужењем у београдском храму Светог Саве, патријарх Порфирије ће са владикама, из земље и иностранства, служити литургију и Призив Светог Духа.

Дан касније, почиње радни део у крипти храма на Врачару.

У краткој званичној најави не помињу се теме, сем подношења извештаја епархија и црквених тела, али Косово је то редовно, па се тако и сада очекује. Пракса је да се заседа иза затворених врата.

Патријарх Порфирије поручио је, у Ускршњој посланици, да је за Цркву “неприхватљиво отуђење Косова и Метохије од државе Србије, посредно или непосредно де факто или де јуре”, формулацијом коју користи и власт.

У тој посланици Црква се усмерила на “такозвани родно осетљиви језик” изазвавши бројна реаговања. То је склонило у страну очекивања дела јавности да се патријарх конкретније и гласније изјасни о Косову.

Црква се директно помиње у “француско немачком” плану о Косову. Каже се да ће “стране формализовати статус СПЦ на Косову и пружити снажан ниво заштите српским местима верског и културног наслеђа, у складу са европским моделима”.

Неизвесност да ли ће СПЦ реаговати и како, трајаће највише пар седмица колико и заседање Сабора, на чијем крају се објављује саопштење. Уколико се одмакне од уопштене формулације и конкретно укаже на тај план и ову одредбу то би се тумачило и као порука председнику Србије Александру Вучићу. Тумачило би се и евентуално прећуткивање.

Доскоро би такве неизвесности, могуће, било мање али је корона изменила врх Цркве. Преминули су припадници старије генерације патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије, умировљени али утицајни епископ Атанасије, од којих је јавност без чекања могла да добије одговоре практично на сва питања.

Мада им је Косово често било полазна тачка у обраћањима, имали су различито виђење Вучићеве политике, од доделе највишег црквеног ордена за одбрану Косова до оптужбе за издају.

Пред патријархом и владикама се ће, извесно, наћи и македонско питање. На прошлом Сабору одучено је да се Македонској православној цркви – Охридска архиепископија (МПЦ) додели Томос о аутокефалности чиме је превазиђен спор настао кад се неканонски издвојила из Српске цркве из аутономног у потпуно самостални статус.

Како је Сабор надлежан за најважније одлуке могуће је да ће саопштити шта се дешава са Православном охридском архиепископијом (ПОА) установљеном као аутономном у оквиру Српске цркве, што је био одговор на дугогодишње одбијање МПЦ да се врати у такав статус.

Уочи заседања Сабора, како сазнајемо, у Београду је била делегације МПЦ и у Патријашијском двору разговарала са патријархом Порфиријем. Званичног саопштења о састанку нема, али је опција која се од раније помиње да се ПОА интегрише у МПЦ.

НСПМ/Бета

Бонус видео