Србија – земља минералних вода

Европљани су дуго путовали до чувене бање Сан Пеллегрино на одмор, релаксацију и да би ве­жбали вештину доброг живљења. За њих је чаша Сан Пеллегрино пенушаве природне минералне воде или Ацqуа Панна природне изворске воде била савршен додатак финим јелима и свакој друш­твеној прилици. Данас сви људи који траже најбоље могу уживати у ономе што софистицирани Европља­ни познају од давнина – чиста природна изворска вода освежава ваше тело и дух тако да можете у потпуности уживати у животу. Поред наведених и многих других традиционално познатих брендо­ва флашираних вода диљем света, исту улогу могу одиграти и бројне, истина мало познате, чак и у до­маћој јавности, појаве минералних вода у Србији.

Kолико је вода значајна у људској исхрани и ко­лико доприноси здрављу човека, довољно гово­ри податак да најздравији и најдуговечнији људи најчешће живе у пределима где су чисте и ква­литетне воде. У тим пределима је природа у вели­кој мери очувана од индустријских загађења, а истовремено савремене технологије масовне производње инстант хране још нису стигле, па су многе болести “савременог човека” непозна­те. Природни ресурси и незагађења средина све више добијају на цени и велика су предност над масовном индустријском производњом у све­ту.

Ако се некима од природних богатстава може­мо као земља дичити, то су бројни извори разно­врсних минералних вода. Говоримо о око 300 извора минералних вода и преко 600 извора обич­них, маломинерализованих вода. У односу на површину територије Србије (88.361 км2) сврста­вамо се међу водеће земље у светским раз­мерама. Да би једна земља била проглашена за “земљу воде”, поред постојања великог броја појава, треба да их карактерише и знатна издаш­ност (количина). Kада је у питању број појава и њихова разноврсност, Србија је сразмерно сво­јој површини најбогатија на Балкану и у Европи, по неким анализама вероватно и на свету.

Минералне воде су лековите, благородне и ве­ома профитабилне, а када је реч о нашој земљи представљају несумњиво прави бисер природе, који је нажалост још увек недовољно истражен и експлоатисан. Минералне воде су обновљиве уколико се не загађују, и ако се не исцрпљују преко максимума, могу неограничено да се користе. Имају широк спектар могућег вишена­менског коришћења (за флаширање, као лековите воде, за рекреацију, аква паркови, у индустријске сврхе за добијање гасова, минералних соли, ме­талоида, у козметичкој индустрији, за коришћење хидрогеотермалне енергије).

ВОДОМ СЕ ТРГУЈЕ ОД ДАВНИНА – ФЛАШИРАНЕ ВОДЕ

С обзиром на све мање количине питке воде на свету, индустрија флаширане воде непрестано је у порасту и у многим земљама представља зна­чајну индустријску делатност.

На тржишту има много врста флаширане воде са огромним распоном цена. Експерти, међутим, тврде да скупа вода није аутоматски боља, него јефтинија. Трошкови пуњења су углавном свуда исти, а оно што купац код скупе воде додатно плаћа је бренд везан за традицију, маркетинг и транспорт.

Да је заиста тако говоре и следећи подаци који су вредни пажње: Немачка са 840 извора минерал­не воде и изграђених 450 брендова се купује у Швајцарској, САД у Kанади (са 100 домаћих брендова флаширане воде, док се остатак увози из целог света), Данска у Норвешкој. Чак је дав­не 1281. године, у Немачкој, откривен један од укупно четири извора фирме Kондрауер, који се и данас захвата са дубине од 282 м. Француска има више од 200 брендова флашираних вода, са­чувала је традицију и брендиране флаширане воде, захваљујући дугој традицији у коришћењу истих. Према неким подацима, истина не од официјелних произвођача, често је то и пословна тајна, стати­стика говори да у Италији постоји чак 600 локалних брендова флашираних вода и да су Италијани водећи у европским размерама у конзумирању флаши­раних вода (пију око 155-170 литара годишње по становнику). Италијанска фирма Сан Пеллегрино у близини Бергама, која је у години оснивања 1899. продавала 35.000 флаша, последњих година пуни чак једну милијарду. У Србији је потрошња флашира­них вода око 70 литара годишње по становнику. Али и код нас расте потрошња флашираних вода у просеку за 10-20 % годишње (званични подаци Удружења индустрије минералних вода). Нама тако географски далека Индија, са реално при­сутним проблемом водоснабдевања станов­ништва, у оптицају има 200 брендова флашираних вода, 80 % су локални. Вредан пажње је податак да Јапан са 500 различитих брендова има удео од 50 познатих светских брендова. Много бро­јева и података на једном месту.

Заједничко за све је да су флаширане воде више него очигледно одраз стандарда и удобности живљења широм света. Такође, из наведеног се закључује да су тржишта флашираних вода у Европи дефинисана. Kод нас се бележи пораст потрошње, како бар наводи званична статистика, али је очи­гледно да се тржиште фалшираних вода није стаби­лизовало.

Шта рећи за Србију – потрошња и тржиште? Спочитава се о томе да се може говорити о 32 пунионице воде на око 7 милиона становника, да потрош­ња флашираних вода расте, да се очекује рекор­дна продаја од читавих 700 милиона литара, да се извоз скупио у малих 17 милиона литара. Шта је са извозом? Да ли не испуњавамо европске стан­дарде, да ли не знамо да изградимо и направимо добру кампању за бренд, или да ли је то економ­ски исплативо? Затим питање концесија, на колико се даје концесија – бројне су недоумице. Тако­ђе, код нас се дозвола за експлоатацију доби­ја пошто се уради Елаборат о резервама воде, као документ којим се верификује неко лежиште минералних вода, којим се прати количина и ква­литет воде и он се на сваких пет година обнав­ља. На једно експлоатационо право не може да буде више корисника, нити вода сме више да се користи од природних резерви. Најважнији посао др­жаве јесте да законом заштити изворишта воде у Србији. Неопходно је да се допуни и Правилник о квалитету, као и да заживи Закон о концесијама (Удружење индустрије минералних вода Србије). Уз здраву храну, ова важна минерална сировина могла би постати стратешка сировина за извоз. Али да бисмо постали део света и окренули се свету, морамо да урадимо хармонизацију наших про­писа и у домаћој регулативи још доста тога изме­нимо. Уз напомену да у неким сегментима имамо строжије критеријуме.

Дакле, много година се на овакав начин го­вори о флашираним водама у смислу отворених и нерешених питања.

ПРИМЕНА НАУЧНИХ МЕТОДА

Мислим да су далеко важнија питања где, како, зашто, због чега, на који начин, колико мине­ралних вода имамо, са жељом за опстанком у смислу еколошке очуваности. Законска, адми­нистративна питања ће се решити. Али ако богат­ство у разноврсности и различитости минералних вода као основу да је свака од њих непоновљи­ва изгубимо, нисмо постигли ништа. Очигледно се може говорити о најразноврснијим и најразличити­јим водама које је Земља као планета изнедри­ла. Хемијски састав појединих минералних вода чини их јединственим не само код нас, него и у свету.

Стварни хемијски састав изворске воде је ре­зултат старости воде, тј. времена које проведе у подземљу, врсти стена у којима је формиран хемијски састав, пута којим се креће подземна вода ка површини, услова и процеса у подземљу којима је изложена, температурама, притисцима и гасовима који владају на различитим дубинама земљине унутрашњости, што је предмет истра­живања научне дисциплине хидрогеологије, и на основу свега тога, на крају, за које потребе се може користити. С тим у вези, подземне воде су подложне променама. Али и променама током експлоатације, па је за утврђивање стабилности квалитета неопходан стални мониторинг, тј. пра­ћење свих параметара током експлоатације на­ведених у Правилнику. Оно што нас у науци плаши јесу промене које настају као последица разли­читих акцидената и људске немарности. Пракса показује да се оно што се једном загади врло тешко, скоро никако, не може вратити у пређаш­ње стање.

Вишедеценијска хидрогеолошка истраживања и тре­нутно доступни подаци говоре у прилог чињеници да неколико стотина појава минералних и извор­ских вода у Србији представљају потенцијал који се може користити за флаширање. Територијално као потенцијални региони за изналажење висококвали­тетних изворских вода погодних за флаширање су западна и источна Србија.

Пробематиком истраживања, искоришћавања и заштите флашираних вода баве се бројне науке и научне дисциплине. У сваком случају, на делу је мултидисциплинарност.

ВРЕДНОСТ НЕKЕ МИНЕРАЛНЕ ИЛИ ИЗВОРСKЕ ВОДЕ

О води се говори као о једном од најједностав­нијих једињења, али по функционалним особина­ма то је једно од најкомплекснијих једињења, незаменљива је и непоновљива – не постоје две исте минералне воде.

Вода нема алтернативу за људски организам. О томе говоре лекари. Напитак за свакодневну употребу, ту пре свега мислим на уношење било какве друге течности која није вода – чај, кафа, сок итд. Не садржи адитиве, алкохол, шећер, калориј­ска вредност је нула, микробиолошка исправност и бројне друге предности. Али овде се отвара врло широко поље недоумица, поготово код купца који испред полице са флашираном водом стоји запитан – коју воду одабрати? Газирани напици богати шећером су све присутнији. Не заборави­мо и негативне параметре квалитета пијаћих вода јавних водовода, од повишеног садржаја јона гвожђа и мангана, амонијум јона, органских материја итд. Све су ово питања која траже одго­вор. Лично, увек сам за конзумирање флашираних вода, наравно ако то стандард дозвољава. Тре­ба се запитати шта ако стандард не дозвољава, а здравствено стање захтева коришћење одре­ђеног типа воде, или смо у областима где су во­доводске воде под знаком питања у погледу квалитета (а постоје, и знају се које су), а треба на пример направити храну беби итд.

Основни захтев код утврђивања вредности неке минералне воде или изворске воде је промена квалитета и стабилност квалитета током експлоа­тације. Те промене могу бити природне у зави­сности од сезонских промена. Узимају се у обзир и предвиђене су Правилником о квалитету. Можда је прави моменат да се укаже и да су доношењем Правилника и његовом применом, што је мало познато широј јавности, неки произво­ђачи дошли у позицију да су, прилагођавајући се прописима, довели до нестанка неких оригиналних типова минералних вода. Додатно су их прерађи­вали да би биле усклађене са Правилником. Ишло се толико далеко да су нека изворишта са вековном традицијом затворена.

ПИТАЛИ БИСТЕ МЕ KОЈА ВОДА?

Да појасним – издвајају се два основна типа флашираних вода: природне минералне и природне изворске воде. Издвојене су на основу тзв. хи­дрохемијских параметара (растворене мине­ралне материје, угљен-диоксид, хидрокарбонати, сулфати, хлориди, калцијум, магнезијум, натријум, флуориди, гвожђе) у складу са Правилником. За оне знатижељне, детаље наћи ћете на већини сај­това који третирају флаширане воде.

Сматрам врло важним податак да удео извор­ских вода прелази две трећине укупне реализаци­је флашираних вода у Србији. Шта је узрок таквом тренду? Свакако придавање квалитету живота као и здравственом аспекту, али и појачаној обавештености потрошача о квалитету и значају конзумирања одређених врста вода. Занимљив је и податак о промени старосне структуре по­трошача ка млађем добу. Осврните се око себе и видећете да млади људи носе у руци боцу воде. Уз напомену да је флаширана изворска вода једини напитак за свакодневну употребу. На­рочито изражена потреба за флашираним водама је приликом загађења великих водоводних систе­ма, имали смо тај случај у скорије време (град Ужице), при појави елементарних непогода, када знамо колико су старе водоводне цеви и у ка­квом су стању итд.

Обично одговорим да их има на стотине добрих, али то може рећи неко ко се више десетина годи­на бавим истраживањем минералних вода. Врати­мо се на оних сто. Највећи део није приведен намени. Појаве на Златибору, Златару, Голији, Kучају, Старој Планини, Јастрепцу итд. У сваком случају, од оних понуђених на тржишту маломи­нерализована, негазирана. Заправо она која чо­веку највише одговара, али уз важну напомену да се не сме дозволити занемаривање лекарске терапије ако је користите.

Мало се зна и говори о томе да козметичка индустрија врло софистицирано користи минералне воде. Подсетила бих на два светска бренда – Ви­цхy и Евиан. Засновани су на изузетним дерма­толошким вредностима минералних вода и вешто их користе, што указује на све већи значај који се сваким даном придаје естетском моменту – затезању лица уз помоћ, тј. на бази природних састојака из минералних вода.

ОТВОРЕНА ПИТАЊА – ВЕЧИТА ДИЛЕМА ФЛАШИРАНА ИЛИ ВОДА СА ЧЕСМЕ?

Пођимо од чињенице да постоји потенцијал (број појава и количина), квалитет (физичко-хемијске ка­рактеристике), традиција, економска и друштвена вредност. Затим, у ери све чешћих апела у вези са климатским променама, глобалним загре­вањем планете, све већој загађености повр­шинских вода, свако од нас треба да се запита зашто је истражено само 5 % од свих минералних вода на територији Србије

Шта означава појам природна минерална вода?

Префикс природна заслужује она минерална вода на којој се нису обављали техничко-технолошки поступци било које врсте.

Евидентно је да се у Србији продаје велики број различитих флашираних вода. Шта је разлог тако ре­лативно великом броју брендова флашираних вода?

Дугогодишња светска искуства у паковању и дистрибуцији флашираних вода условила су да у на­шој стручној и широј јавности из године у годину расте интересовање за истраживање и експлоата­цију квалитетних маломинерализованих и минерал­них вода. Овај свакако уносан посао развио је крупну мрежу светских произвођача флаширане воде која остварује висок приход. Улога наше земље је доста скромна и у потрошњи и у прои­зводњи, иако су, како је већ истакнуто, могућ­ности далеко веће. Занимљиво је нпр. да смо са аспекта класификације минералних вода ближи важећим у САД-у, где су воде подељене на ми­нералне, изворске, бунарске – артеске, пречишће­не, пенушаве, нег класификацији која постоји у ЕУ, просто из разлога што Србија има широку палету различитих типова природних минералних вода.

Данас су домаћинствима доступни различити начини конзумирања воде. То су воде из водо­вода, флаширане природне минералне воде, пречи­шћене кућним уређајима за пречишћавање. За­једничко им је, као императив, задовољавајући квалитет. И сад онај префикс природна је одговор какву воду треба препоручити просечном куп­цу. Зашто просечном? Просечном у смислу да није у обавези да много тога треба и мора да зна о води коју ће да пије. Али зато треба да верује онима који поседују стручност и знање када је реч о томе. Одговорно тврдим да по­стоји стручност и велико знање када су у питању минералне воде, као и њихова различита примена. Вода из водовода се редовно контролише, има широк опсег могућег коришћења, производи се вишефазним пречишћивачима површинских токо­ва и хлорисањем. Изворске воде су подземне воде које се појављују (истичу) на површину зе­мље преко извора, или се до њих долази уз помоћ бунара. Њихово формирање и настанак за после­дицу имају квалитет који је далеко изнад оног у површинским токовима. Природа се постарала да оне буду максимално заштићене од спољних утицаја и хемијских и биолошких загађења.

Нажалост, извори, тј. подземне воде, угрожени су отпадом и депонијама. У пракси се све че­шће суочавам са тим проблемима. Да не за­боравим и застареле технологије у фабрикама, а људској небризи нема краја.

Флаширана, а истакла бих, природна минерална вода, која се у промету на тржишту купује само у оригиналном паковању, поседује декларацију са истакнутим: општим карактеристикама, садр­жајем макрокомпонената на један литар воде, као и опредељујућих специфичних микроелемена­та, гасова, пХ вредности, уз одредницу природна, минерална, изворска, као и назнаку референтне лабораторије која је извршила анализу, уз рок тра­јања. Изаберите флаширану минералну воду која је у складу са вашим здравственим стањем – у складу са саветима свог лекара. Избегавајте ароматизоване и заслађене воде, јер садрже вештачке заслађиваче, као и адитиве. Подсетићу вас поново – префикс природна нећете срести на овом типу флашираних вода.

За разлику од воде из чесме, флаширане воде се не дезинфикују хлором који има продужено – ре­зидуално дејство. Сходно наведеном, препо­ручује се складиштење флаширане воде у хладној просторији или фрижидеру, с обзиром на то да се на собној или вишој температури подстиче раст бакте­рија, а из пластичне амбалаже се повећава отпу­штање штетних материја у воду.

Такође, датум пуњења веома одређује квали­тет воде на дан конзумирања.

Дакле, низу отворених питања придружује се пита­ње амбалаже, тј. нежељених дејстава пластичне амбалаже – у којем обиму долази до миграције компонената (ацеталдехида) из пластике у воду. Има везе са дужином лагеровања, температу­ром у складишту, количином УВ зрака. Номинални век ПЕТ амбалаже је шест месеци, након чега долази до разградње и отпуштања одређених је­дињења из пластике. Тај процес може само бити убрзан стајањем на светлу и у топлим условима. На другој страни је еколошка штета коју та ам­балажа носи.

УМЕСТО ЗАKЉУЧKА

Потрошачима саветујем да не наседају лако­верно на бројне примамљиве рекламе о флашира­ним водама. Оне морају бити засноване на на­учним чињеницама и речима оних којих се баве и знају шта је вода. Тржиште је преплављено број­ним брендовима флашираних вода. Треба подвући да не постоји здрава и нездрава флаширана вода, него здравствено или хигијенски исправна или неис­правна, имајући у виду и друге специфичности ње­ног састава. Надам се да је уместо закључка довољно рећи да у Србији постоје минералне воде које се могу мерити са најпознатијим светским водама. Вероватно нисмо свесни тога чим их свету не представљамо тако како то други раде за своје воде.

Проф. др Оливера Крунић