Предлог буџета Републике Србије за 2020. годину: Влада се спашава новим задуживањима

0

Министарство финансија (Фото: В. Веизовић)

Београд – Укупни планирани приходи су хиљаду и 314,5 милијарди динара, или око 11,1 милијарду евра, док су недостајућа средства, изражена у буџетском дефициту само 33 милиона евра. Републички буџет за идућу годину планиран је 5,5 одсто већи од оног за претходну годину. Само за камате у 2020. години планиран је расход 942 милиона евра, што је знатно више од претходне године када, су били нижи за 70 милиона евра, а за расходе свих запослених планирано је скоро 2,7 милијарди евра. Србија мора да се задужи 5,1 милијарду евра, узимањем нових кредита, да би из тих средстава вратила доспеле кредите у приближном износу, те са разликом од 33 милиона евра буџетског суфицита, или 0,30 одсто покрила планирани дефицит буџета. Екслузивно за Магазин Таблоид економски експерт Миодраг K. Скулић описује Предлог буџета за 2020. годину, који ће се ускоро наћи пред посланицима.

Укупни расходи планираног републичког буџета за 2020. годину износе 1.318,4 милијарди динара, или 11,14 милијарди евра, док су приходи републичког буџета за ту годину 1.314,5 милијарди динара, те је укупан планиран буџетски дефицит 3,9 милијарде динара, или 0,30 одсто.

И у 2020, као и у 2019. годину Србија улази без умањења пензија које је годишње износило више од 210 милиона евра, а укупно за четири године око 850 милиона евра. Већ другу годину улази се и са враћеним примањима у јавном сектору и државној администрацији које је годишње износило око 240 милиона евра, а за ове четири године скоро целу милијарду евра, ма да је за 2019. годину и даље остало у буџету смањење зарада у јавном сектору за планирани износ од 12,4 милијарде динара, или око 105 милиона евра.

Међутим, у финансијском подбилансу задуживања у земљи и из иностранства, јавља се феномен који већ више година представља задуживање по обвезницама, благајничким записима и кредитима међународних финансијских организација и држава, само у сврху враћања већег дела у претходном периоду узетих огромних кредитних задужења државе.

То потврђују аналитички подаци дати у разделу Министарства финансија, из којих се јасно види следеће: 574,5 милијарди динара издаци за отплату главнице, што износи 4,86 милијарди евра; од чега; 259,2 милијарди динара отплата главнице домаћим кредиторима (2,19 милијарди евра) и 310,4 милијарди динара отплата главнице страним кредиторима (2,56 милијарди евра), 4,9 милијарди динара отплата главнице по гаранцијама (41,6 милиона евра).

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Дакле, држава у 2020. години планира да врати 4,68 милијарди евра.

Наша држава је неспособна да из текућих пореских и других примања покрије чак и текуће нужне расходе, па се за сваки доспели кредит домаћим банкама, иностраним финансијским организацијама и државама, мора наново у целости задуживати, јер јој, чак, и за затварање текућих расхода буџета, недостаје укупан фискални дефицит у износу од 20,16 милијарди динара, или око 170,4 милиона евра.

Прочитајте још:  Култура лупетања наших „проевропских активиста“

Влада Републике Србије из сопствених средстава републичког буџета није у стању да финансира никакву модернизацију и реконструкцију, а посебно изградњу нових објеката, у области електропривреде; преноса и дистрибуције ел. енергије, путоградњи, железници,гасоводима, изградњи и реконструкцији клиничких центара, емисионој техници,контрли лета, па ни Фиат Аутомобиле Србија. Већ се за сва та инвестициона улагања наново задужујемо.

Kапитална улагања у 2020. години планирано 111,3 милијарде динара, или 940 милиона евра

За инвестициона улагања предвиђено је за 2020. годину 111,3 милијарди динара, односно 940 милиона динара, или више него у планираном буџету за прошлу годину 132 милиона евра, а то представља 8,44 одсто, а за претходну година средсртва за ту намену износила су 7,65 одсто укупно планираних средстава буџета. Највећа инвестициона улагања су; експропријација земљишта у циљу изградње капиталних пројеката 13,2 милијарду динара; изградња пута Баточина – Kрагујевац: милијарду динара; изградња аутопута Обреновац – Љиг пет милијарди динара; израда пројекта мађарско – српске железнице: 14,6 милијарди динара; изградња аутопута Сурчин – Обреновац: две милијарде динара; изградња обилазнице око Београда и моста на Сави 4,35 милијарди динара; изградња аутопута Прељина – Пожега: 5,27 милијарди динара; изградња пута Појате – Прељина: 4,5 милијарди динара; изградња аутопута Београд – Сарајево:4,64 милијарде динара; реконструкција државног пута Нови Пазар – Тутин: 2,92 милијарде динара; изградња саобраћајнице Рума – Шабац – Лозница: 5,5 милијарди динара; изградња аутопута Нови Београд – Сурчин: три милијарде динара; изградња аутопута Ниш-Мердаре, деоница Ниш-Плочник: милијраду динара; занављање и модернизација флоте Хеликоптерске јединице МУП-а: четири милијарде; изградња Дата центра у Kрагујевцу: 2,4 милијарде динара; сви остали мањи пројекти у планираној вредности нешто мање од 38 милијарди динара

Планирани приход од ПДВ на домаће производе

опао на само 10,6 одсто у планираном буџету за 2020. годину, док је у претходној 2019. години ПДВ на домаћој роби у укупном планираном ПДВ износио 13 одсто, а претходне године 15,1 одсто.

Зар пад учешћа ПДВ на домаћој роби не говори о убрзаном опадању домаће производње и све већем ослањању на увоз, по ком основу држава остварује 89,4 одсто укупних прихода по основу ПДВ на граници, унапред наплаћеним ПДВ.

Опадање стопе учешћа ПДВ на производе купљене са домаћег тржишта, је озбиљан знак потпуног уништења производних капацитета земље, а то што се ове две три године отварају иностране фабрике, уз обилату државну потпору, је знак да је то шрафцигерска и лохн конфекцијска производња, базирана на увозним компонентама, пример Kомпаније Фиат и бројних других погона.

Од акциза је планиран приход за 2020. годину 311 милијарди динара, или 2,63 милијарде евра, док је у претходној 2019. години тај планиран износ био 291,4 милијарде динара, што је 10,7 одсто више.

То је знак преваљивања недостатка планираних прихода на терет пореских обвезника, како грађана тако и привредних субјеката и предузетника, посебно због већих прихода планираних за акцизе на нафтне деривате.

Прочитајте још:  Преминула тројица Срба из Прилужја: Отровали се ракијом купљеном од Албанца?!

У наредном прегледу јасно се види да се очекују посебни приходи од уведених акциза на електричну енергију које за наредну годину износе 17 милијарди динара, а уведене су први пут у планирани буџет за 2017. годину.

Из овог табеларног прегледа јасно се показује да се привредним субјектима и грађанима стављају на терет знатно веће пореске и укупне јавне дажбине. Тако се у 2020. години планира увећање ПДВ за 42,9 милијарди динара, или за више од 362 милиона евра, што износи повећање ПДВ за осам одсто. Приходи од акциза планирани су у овом буџету већи за 19,6 милијарди динара, или више за око 166 милиона евра.

Планирани расходи буџета Републике Србије за 2018, 2019 и 2020. годину

За 2020. годину доносимо основну рекапитулацију расхода по намени, а да би се реалније сагледало кретање поједних врста расхода у истом табеларном прегледу доносимо и приказ тих расхода у републичким буџетима за претходне две године. За наредну годину планирану су издаци у износу од 11,2 милијарде евра, и у динарском износу већи су од планираних за 2019. годину за 5,2 одсто :

Улагања у образовање

188 милијарди динара (1,59 милијарди евра), што чини 14,30 одсто укупних планираних расхода републичког буџета

За све видове образовања (предшколско, основно, средње, више и високо) планом републичког буџета за 2020. годину предвиђени су издаци у износу од 188 милијарди динара, или 1,59 милијарди евра, што чини 14,30 одсто укупних расхода републичког буџета планираних за идућу годину:

Улагања у покривање дела исплата за пензије и трансфери организацијама социјалног осигурања 186,6 милијарди динара, или 1,58 милијарди евра.

У буџету за наредну 2020. годину трансфери организацијама за обављање социјалног осигурања износе 186,6 милијарди динара, или 1,58 милијарди евра, што представља 14,16 одсто укупних планираних расхода буџета за идућу годину, и садржани су у следећим планираним издацима; 157,6 Републичком фонду пензијског осигурања; 22,9 Републичком фонду здравственог осигурања; 1,0 Националној служби запошљавања; 5,1 остали социјални трансфери

Република и ове године планира да Републичком фонду пензијског и инвалиског осигурања надомести недостајућа средства за исплату пуних пензија, у износу од 157,6 милијарди динара, што је у односу на издатке за те исте сврхе планиране у прошлој години, мање за 23,8 милијарди динара, или за више од 13 одсто. То је знак веће запослености и боље наплате досприноса од послодаваца, а то чини 14,16 одсто републичког буџета, односно 1,33 миијарде евра, док трансфер Републичком фонду здраватвеног осигурања износи 22,9 милијарди динара, што чини 1,74 одсто републичког буџета, односно 193,6 милиона евра. Националној служби запошљавања планиран је трансфер милијарду динара, односно 8,5 милиона евра.

Планирани расходи за социјалну помћ за наредну годину износе 125 милијарди динара, или милијарду и 56 милиона евра, што чини 9,51 одсто републичког буџета

Прочитајте још:  ВУЧИЋ НАЈАВИО: Београд је близу ЗАТВАРАЊА, предстоји нам једна од НАЈТЕЖИХ СЕДМИЦА

У социјални програм, не рачунајући горе наведени износ потребан за исплату пуних пензија и друге социјалне доприносе које суфинансира Република, планирају се следеће социјалне исплате у висини милијарде и 56 милиона евра:

Планирана средства за судство, тужилаштва и државно правобранилаштво

У републичком буџету за наредну годину планирано је 35,4 милијарде динара за судство, тужилаштва и државно правобранилаштво, односно нешто мање од тристотине милиона евра. што чини 2,64 одсто укупних планираних расхода буџета за идућу годину, и то:

Недовољно планиране субвенције за пољопривреду, путеве и културу

Укупне субвенције планиране су у износу од 95,4 милијарде динара и мање су него у буџету за претходну годину за 4,9 милијарди динара. За Железницу су у наредној години планирају мања средства за 560 милиона динара, а за ЈП Путеви Србије за чак 1,5 милијарди динара.. Пољопривреда је за идућу годину добила мања средства за скоро пуну милијарду динара, док је, нажалост, за културу планиран мањи износ субвенција за 950 милиона динара, или 14,4 одсто, а до мањих средстава из буџета за културу је планирано уи годину дана раније за чак мање 22,5 одсто у односу на претходну годину.

Укупан износ планиран за субвенције у привреди за идућу годину изноиси 806 милиона евра и чини 7,26 одсто укупних расхода у републичком буџету за идућу годину:

То најверније показује доле наведени табелерни преглед кретања планираних средстава за субвенције у републичким буџетима за период 2015 – 2020. године:

За консолидацију пословања РЕУ Ресавица планирана су средства увек већа од пет милијарди динара, скоро у истом износу, као и претходних година, али од те консолидације нема ништа, већ се у конкретном ради о суфинансирању текућих расхода.

Агенције, управе, канцеларије, фондови и други корисници буџета по предлогу за 2020. годину

Панирани су у расходи у износу од 162,2 милијарде динара, или 12,30 одсто укупних расхода републичког буџета

У финансирању ових 111 организационих јединица које се подмирују из републичког буџета 22 републичка фонда, 20 је управа, 13 канцеларија, по девет дирекција и завода, седам агенција, шест установа, четири инспекције, по три су службе и савети и други бројни организациони делови на које се усмерава у 2020. години 162,2 милијарде динара, или око милијарду и 370 милиона евра, што чини 12,30 одсто укупних расхода буџета предвиђених за наредну годину.

Влада ништа не ради на њиховом смањењу, или укидању, изузев што су нестала планирана средства за Агенцију за приватизацију, која се утопила у Министарство привреде.

Откада је Министарство привреде припојило Агенцију за приватизацију и Акцијски фонд у претходне две године успорена је продаја друштвених предузећа, па ни акције које су у поседу Акцијског фонда у скоро хиљаду продатих друштвених предузећа у последњих 15 година, не котирају на берзи, нити се повремено износе на продају као такве.

Миодраг K. Скулић / Таблоид

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *