НАТО рачун: Колико балканске државе плаћају да и оне доживе „мождану смрт“

Основно начело НАТО-а је да колективна одбрана подразумева и колективну потрошњу. Као један од захтева за приступање НАТО-у. држава-чланица би требало да буде у могућности да посвети довољно ресурса за савезничке текуће трошкове. Кроз то је прошла Црна Гора, а то чека и Македонију.

Паралелно са прославом 70. рођендана НАТО-а, Северна Македонија је на корак од приступања савезу као 30. чланица. Ова балканска земља морала је претходно да промени име државе како би добила одобрење Грчке, чланице НАТО-а и осигурала приступање савезу за који је Емануел Макрон рекао да се налази у стању „мождане смрти“.

Македонија

Већина земаља, укључујући Сједињене Државе, већ је ратификовало пријем Северне Македоније и очекује се да ће процес ускоро бити завршен.

Са БДП-ом од 12 милијарди долара и одбрамбеним буџетом од 1,19 процената БДП-а, што је знатно испод потребних два процента, Северна Македонија постаје још једна степеница у ширењу НАТО-а на исток.

Поред директног доприноса савезу, Северна Македонија ће, као и свака друга држава-чланица, морати да сноси трошкове за опрему трупа или војне операције.

Велика је вероватноћа да ће Скопље као нови члан НАТО-а морати да попусти под притиском Вашингтона и да повећа трошкове одбране.

Црна Гора

Претходна земља која је приступила НАТО-у била је Црна Гора. Ушла је у савез у јуну 2017. године, осам година након што јој је одобрен Акциони план за чланство.

Допринос Црне Горе НАТО-у ове године предвиђен је на 92 милиона долара или око 1,65 процената њеног бруто домаћег производа, у односу на 84 милиона у 2018. години.

Хрватска и Албанија

Хрватска и Албанија су биле део претпоследњег таласа проширења НАТО-а, који се догодио у априлу 2009. године. Албанија је од тада распоредила трупе у групу НАТО-а у близини руских граница и у оквиру мировне мисије на Косову, као и у оквиру мисије у Авганистану.

Према проценама НАТО-а, одбрамбени буџет Албаније за 2019. годину је 198 милиона долара или 1,26 процената БДП-а. Хрватски расходи за одбрану процењују се на 1,07 милијарди долара (1,75 процената БДП-а).

На самиту у Лондону се очекује да се Хрватска јавно обавеже да ће до 2020. године повећати издвајање за НАТО на 2 процента БДП-а.

Прошле недеље је генерални секретар Столтенберг објавио да су се трошкови за одбрану у 2019. реално повећали за 4,6 процената и да је то пета узастопна година раста.

Такође је изјавио да ће чланице НАТО-а до краја 2020. године потрошити 130 милијарди долара више у поређењу са 2016. годином, док ће САД плаћати мање. НАТО очекује да ће се та цифра повећати за још 20 милијарди долара до краја 2024. године.

Спутњик