Америка седи на дужничкој бомби од десет билиона долара

То је права дужничка бомба и много више од хипотекарног “балона” који је изазвао глобалну кризу 2008. године.

Економисти упозоравају да Сједињене Државе чека највец́а дужничка катастрофа и немогуц́е ју је зауставити.

Од 2008. године корпоративни дуг САД повец́ао се за 52 одсто, на десет билиона долара, а то је 47 одсто БДП-а државе. Уз то, аналитичари сматрају да је ова процена прениска, пише Спутњик.

“Додајте обвезницама дуг малих, средњих, породичних предузец́а и других компанија које нису котиране на берзама. То је још 5,5 билиона. Значи да је општи корпоративни дуг САД тренутно 15,5 билиона или 74 одсто БДП-а”, констатује амерички “Форбс”.

Банкрота све више

Не чуди што је банкрота све више. Према проценама водец́е инвестиционе банке Голдман Сакс, банкроти на тржишту корпоративних обвезница са високим приходима ове године ц́е достиц́и највиши ниво од кредитне кризе 2008. године.

Ситуацију отежава то што велики део обвезница има веома низак ниво поузданости, само један корак више од “смец́а”. Према подацима финансијске компаније Стандард енд Пурс, сада се у рукама инвеститора налази скоро четири билиона долара таквих обвезница. Стручњаци објашњавају да низак квалитет корпоративног дуга тешко да ц́е довести до рецесије, али у условима финансијске кризе повец́ац́е проблеме у америчкој економији.

Поред тога, чак су и крупне корпорације толико ограничене средствима, да им је тешко да исплате своје дугове.

“Седимо на бомби која још није експлодирала и не знамо када ц́е се то десити”, истиче Емре Тифтик, специјалиста за дугове са Института за међународне финансије. “Суочиц́емо се са таласом банкрота, најстрашнијим икада”.

Да ли је све под контролом

Америчка централна банка, ФЕД, тврдио је у августу да износи рискантног корпоративног дуга немају ништа заједничко са огромним хипотекарним дуговима, који су били разлог финансијске кризе 2008. године.

“То су различите ситуације. Kорпоративни кредити су структуисани сигурније од хипотекарних хартија из двехиљадитих, и банке су у стању да се носе са ризицима”, рекли су аналитичари ФЕД-а.

С друге стране, наводи “Њујорк тајмс”, америчка централна банка “не верује баш у последице могуц́е економске кризе у кредитном сектору економије”.

Уз то, управо је ФЕД главни кривац за пораст корпоративног дуга. Након кризе 2008. године, регулатор је спустио каматне стопе до нуле и дуго их је држао на историјском минимуму. Kао резултат тога, нежељени ефекти су били превелики.

Доба јефтиног новца и зомби компанија

“Ово доба јефтиног новца годинама је држало “до гуше у дуговима зомби компаније” (непрофитна предузец́а са дуговима) на површини, које би пропале да су стопе на прихватљивим нивоима”, кажу аналитичари немачког финансијског гиганта “Алијанс”.

Прошле године, стручњаци Голдман Сакса упозорили су да пооштравање монетарне политике ФЕД-а не оставља “зомби компанијама” шансу за опстанак: нови кредити су прескупи, а нема новца да се исплате стари. Обиље “живих мртваца” је прави подстрек нове кризе.

Државни дуг

Страхове узрокује оптерец́ење дуговима не само компанија вец́ и савезне владе. Средином новембра амерички државни дуг достигао је 23 билиона долара, а буџетски дефицит премашио је билион.

Недавно је шеф ФЕД-а Џером Пауел уверавао, говорец́и буџетском одбору Представничког дома Kонгреса, да ни велики дуг ни велики дефицит не представљају директну претњу. Према његовим речима, статус долара, као глобалне резервне валуте, помаже у “спречавању било каквих проблема”.

Пауелов оптимизам не деле сви чланови ФЕД-а.

На пример, Банка федералних резерви Сент Луиса објавила је у новембру документ под називом “Разговор о националном дугу”, који јасно имплицира да политика ФЕД-а може изазвати економски колапс.

Експерти банке посебно подсец́ају да јавни дуг постаје проблем када расте брже од БДП-а. А према проценама буџетског одбора, у наредним годинама биц́е управо тако.

По правилу, влада не треба у потпуности да исплати државни дуг, јер се он рефинансира. Али ако власници државних обвезница ситуацију сматрају нестабилном, одбиц́е нове кредите. У овој ситуацији централна банка укључује штампарију за откуп обвезница са тржишта. Бесконачни раст биланса ФЕД-а поткопава поверење у долар и на крају резултира кризом државног дуга, кажу аналитичари.

Спутњик