Kако се спремамо за поплаве: Нема планова, не зна се ко управља бранама

0

(Фото: Пиксибај)

За превенција поплава у Србији у 2018. и 2017. није обезбеђено довољно новца, а пример је одржавање заштитних и регулационих водних објеката за шта је одвојено испод 60 одсто потребне суме, наводи се у недавно објављеном извештају Државне ревизорске институције о превенцији поплава у Србији.

Да би се испунили циљеви Стратегије о водама, било је потребно уложити 99,5 милиона евра у 2017. години, односно 102,5 милиона у 2018. у област заштите од штетног дејства вода.

“Постојећи модел финансирања заштите од вода није обезбедио потребан ниво средстава и у потпуности је био завистан од буџета Републике Србије и АП Војводине”, оцењује се.

Ни бранама се не управља како треба. Јавна водопривредна предузећа немају поуздану евиденцију о њима јер две трећине брана није унето у регистар водних објеката – од 173 бране пописано је 58.

Према оцени ревозора, забрињавајуће је што јавно предузеће Србијаводе није унело податке за 21 високу брану.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!



Поједине бране нису пренете на управљање јавним водопривредним предузећима, у складу са Законом о водама. То, како пише, значи да постоји ризик да се таквим бранама не управља на адекватан начин, а неке од њих нису укључене у систем заштите од поплава, иако им је то једна од основних намена.

Све наведено може довести до тога да бране утичу на пораст уместо на смањење ризика од поплава у насељима низводно од бране, упозорила је Државна ревизорска инситуција.

У извештају стоји и да прелиминарна процена ризика од поплава 2011. није ажурирана, карте угрожености и карте ризика од поплава нису израђене за 99 значајних поплавних подручја, док планови управљања ризицима за територију Србије и за водна подручја, нису донети.

Прочитајте још:  СОЛ АЛИНСКИ – ОТАЦ СОЦИЈАЛНОГ ИНЖЕЊЕРИНГА

Без карата ризика од поплава не могу се урадити планови управљања ризицима од поплава, процена потенцијаних штета од поплава, спровођење неинвестиционих мера одбране и подизање свести јавности.

Рок за припрему и доношење планова управљања ризицима од поплава био је до 2017. године.



Републичка дирекција за воде није припремила план за одбрану од поплава за воде 1. категорије за 2016, 2018 и 2019.

Kашњење у доношењу оперативних планова носи ризик да у време поплава не буду јасно утврђена овлашћења и одговорности.Ово такође има негативан утицај на локалне самоуправе које на основу њих доносе оперативне планове за воде 2. реда.

Јавна водопривредна предузећа Србијаводе и Воде Војводине такође нису припремили планове за водна подручја у својој надлежности што се одразило на кашњење Дирекције.

Kао кључне разлоге наводе непостојање методологије за њихову израду, недостатак новца, опреме И стручног кадра. Међутим, ревизор је написао у извештају је да је методологија донета 2017. године док су новац, кадрови и опрема били донекле доступни кроз седам пројеката вредних 13 милиона евра које су финансирале међународне организације.

Нова економија



За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *