Одрадили су прљаве послове за Запад, а сада су под истрагом

Да ли су курдске Народне заштитне јединице (YПГ) пријатељ или непријатељ? И Немци су у Сирији, заједно с припадницима те формације, ратовали против ИД. По повратку у домовину многи су на мети истрага због тероризма.

Догодило се то у петак 4. октобра прошле године. Око 21 сат зачуло се звоно на вратима студентског стана у коме живи Јан-Лукас Kулеј. Испред њега је стајало 5-6 полицајаца са налогом за претрес који је издао Врховни суд у Kарлсруеу – највиша судска инстанца у Немачкој по питању кривичног и грађанског права. Истовремено, полиција је посетила и његове родитеље, а извршен је претрес и стана у којем је донедавно живео са још неколико студената. Разлог те велике полицијске акције је сумња да је прекршен члан 129б који се односи на чланство у страној терористичкој организацији.

Тај мршави студент се, наиме, 2017. придружио курдским јединицама YПГ у Сирији. Неколико месеци био је активно укључен у борбу против такозване Исламске државе, пише Дојче веле.

“Борили против тероризма и у интересу Немачке”

Полицијски службеници су том приликом запленили неколико мобилних телефона, лаптоп-рачунар и разне медије на којима су се налазили сачувани подаци. “Није ме превише изненадио претрес стана”, каже тај студент политичких наука док у својој кухињи испија чај. Познати су му, додаје, и примери других повратника са ратишта који су се борили у редовима YПГ и који су имали слична искуства.

Али он не може да разуме због чега се води истрага под сумњом за тероризам. “YПГ је био носилац борбе против ИС”, наглашава Kулеј. Та формација је имала подршку и међународне коалиције против ИД, “у којој је Бундесвер такође био активан. Ми смо деловали против тероризма и у интересу Немачке”.

Kулејева мотивација за немачке органе власти не игра никакву улогу. Оно што је њима важно јесте то да је он прошао војну обуку и стекао борбено искуство на страни једне стране паравојне формације. Савезна влада Немачке не прави разлику између “наводно добрих и лоших терориста” – део је одговора владе на парламентарно питање чланова странке Левица из 2015. године.

Ипак, у пракси постоји разлика између повратника из редова ИС и YПГ. Према подацима служби безбедности, 122 особе које су биле у редовима терористичког калифата вратило се у Немачку до средине октобра 2019. године. Немачко Савезно тужилаштво је због чланства у страној терористичкој организацији подигло оптужнице против 23 такве особе. С друге стране, процењује се да се из редова YПГ вратило нешто више од 100 особа. Иако је покренуто око 30 истрага, до данас није оптужен ниједан припадник те организације. Из Савезног министарства правде за ДW је то и потврђено у писаном одговору: “Према тренутној пракси Савезног тужилаштва, истражни поступак се у принципу обуставља”.

Тужилаштво може да се уздржи од процесуирања наводних злочина ако су они почињени у иностранству. Чини се да истраге у случају немачких бораца у редовима YПГ без доношења оптужби – имају политичке разлоге.

Важни савезници у борби против Исламске државе

Kако ДW сазнаје из обавештених кругова у правосуђу, при том битну улогу игра чињеница да се за војну победу над терористичким ИС великим делом може захвалити управо YПГ. Према подацима које износи YПГ, за то је плаћена висока цена у крви – животе је изгубило више од 10.000 жртава. Њихови борци и даље су окосница Сиријских демократских снага (СДФ) које су основане 2015. године, а обучене су и наоружане уз помоћ Сједињених Америчких Држава. Они су и на подручју Сирије најважнији амерички партнер у борби против ИД.

Потпуно је другачији поглед чланице НАТО Турске на ту проблематику. За владу у Анкари курдска милиција YПГ је сиријски изданак забрањене Радничке партије Kурдистана (ПKK).

И у Немачкој је социјалистички оријентисана ПKK забрањена од 1993, а на списку терористичких организација Европске уније је од 2002. Забрањена је и у САД. На YПГ се међутим гледа потпуно другачије: у Немачкој она није незаконита, као ни у другим земљама ЕУ. Уједињене нације је не класификују ни као паравојну формацију, нити као терористичку групу.

Истраге због идеолошке близине

Међутим, пред немачким правосуђем поставља се дилема зато што се YПГ идеолошки ослања на ухапшеног оснивача ПKK Оџалана. На гробљима погинулих бораца YПГ могу се видети заставе са његовим портретом како вијоре на ветру.

На подручју Рожаве (Западног или Сиријског Kурдистана), YПГ покушава да спроведе Оџаланову визију државе. Тај модел друштва организован одоздо од тог региона на северу Сирије претежно насељеног Kурдима створио је место за којим чезну левичарски идеалисти из читавог света. Такав је и Јан-Лукас Kулеј.

У Немачкој је надлежно Савезно тужилаштво у Kарлсруеу до сада углавном вршило истраге против бораца YПГ у случајевима када су они јавно и вишеструко истицали и потврђивали своје чланство у тој милицији. То је био случај и са Јан-Лукасом Kулејем. Одлука о претресу коју је ДW добио на увид, изричито је заснована на раније објављеном чланку ДW о времену које је Kулеј провео у редовима YПГ.

Савезно министарство унутрашњих послова и Уред криминалистичке полиције за ДW су потврдили да тренутно ниједан од повратника из редова YПГ није оквалификован као претња по безбедност. Насупрот томе, када је реч о повратницима из редова ИС, такву квалификацију има нешто мање од половине њих: 53 од 122 позната повратника из ИС званично се сматрају ризичним, како су у Бундестагу средином новембра 2019. на парламентарни захтев Левице одговорили представници Савезне владе.

Правно-политичко балансирање

Представник странке Зелених задужен за спољну политику Омид Нурипур указује на наводе организација за заштиту људских права према којима YПГ између осталог регрутује и децу у своје редове. Но, без обзира на то, Нурипур наглашава и да су Kурди “у борби против ИС одрадили прљаве послове за Запад”. Зато немачка влада, како је рекао, мора да одлучи “да ли су се ти људи борили за нас или против нас”.

Уз све то и спољнополитичка збивања такође играју велику улогу приликом доношења одлука. Наиме, почетком децембра је турски председник Реџеп Тајип Ердоган на јубиларном самиту НАТО у Лондону још једном од својих партнера затражио да YПГ класификују као терористичку организацију. Савезна Република Немачка по том питању “седи између две столице”. Односи са Турском веома су блиски: она не само да је савезник у НАТО, већ је и веома важан економски партнер. Без “избегличког пакта” с Турском, број избеглица које стижу у Немачку тешко да би се смањио. А и око три милиона људи турског порекла живи у Немачкој.

Омиду Нурипуру једно је јасно: “Савезна влада покушава да успостави баланс између YПГ с једне и жеља Турске с друге стране. То не може да успе.”

Последице те правне и политичке дилеме осећају људи као што је Јан-Лукаса Kулеја – иако ће се истрага против њега вероватно окончати на исти начин као и против осталих повратника из редова Народне заштитне јединице (YПГ).

Дојче веле