Железница има правнике, а ангажује адвокате

(Фото: rjen/Wikipedia)

Основно питање које се намеће после хапшења директора предузећа „Инфраструктуре Железнице Србије” Мирољуба Јевтића са 10.000 евра мита јесте да ли је било потребно ангажовати адвокатску канцеларију за експропријацију земљишта на брзој прузи, будући да ово предузеће има између 40 и 50 правника. Ово је отворило питање за које још послове и по којим критеријумима се ангажују адвокатске канцеларије и да ли је експропријација преко посредника била изузетак или правило.

У предузећу „Инфраструктура Железнице Србије” јуче нисмо добили одговоре на питања за које све послове ангажују адвокатске канцеларије, шта је критеријум да послове који су из њиховог делокруга додељују другоме и да то плаћају, као и која је вредност тих уговора. Речено нам је да су ова питања део истраге која је у току и да не могу да нам одговоре како је не би реметили.



У случају експропријације процедура је јасна. Влада Србије утврђује јавни интерес да се на траси пруге изузме земљиште од приватних власника у корист железнице. Потом доноси решење о јавном интересу и планска документа. Изузимање се спроводи по Закону о експропријацији. Послове воде локaлне самоуправе на чијој територији се спроводи експропријација и одређује се буџет. Пореска управа утврђује вредност земљишта и ангажује се вештак због утврђивања пописане имовине која се налази на тим парцелама. Ако власник парцеле која се изузима није задовољан понуђеним износом, може да се жали суду. Суд ангажује вештака за процену и доноси одлуку. И ту је крај јер је судска одлука обавезујућа.

Иван Нинић, адвокат и оснивач Центра за владавину права, објашњава да је предузеће „Инфраструктура Железнице” предлагач експропријације. Односно, посао предузећа као инвеститора јесте да формално покрене предлог за експропријацију, прибави извод из катастра и да предложи које парцеле треба да буду изузете. Не постоји посао у комуникацији са катастром или другим органима, који адвокатска канцеларија може да обави, а не може ово државно предузеће.

– Железнице немају потребу за ангажовањем адвоката када су овакви послови у питању. Оне имају довољно капацитета да саме то и ураде, односно правници у оквиру свог редовног посла. То је једноставна процедура, коју могу да спроведу и приправници. Логично је да адвокати буду на супротној страни. Ангажовање адвоката на страни „Железнице” има смисла ако их нека уговорна клаузула из међународног кредита на то обавезује. Уосталом они имају на располагању државног правобраниоца који је ту да штити државни интерес – каже Нинић.

Иначе, Државна ревизорска институција је недавно објавила извештај о ревизији пословања предузећа „Инфраструктура Железнице Србије”. У њему је, између осталог, наведено да је ово предузеће у оквиру трошкова производних услуга исказало најмање 833,4 милиона динара за изведене радове на санацији објеката железничке инфраструктуре, као и 18,6 милиона динара за услуге израде пројектно-техничке документације, а који су евидентирани у пословним књигама без веродостојне рачуноводствене документације, што није у складу са Законом о рачуноводству. Такође, у оквиру трошкова производних услуга евидентирали су и вредност изведених радова на санацији објеката железничких станица у најмањем износу од 49,7 милиона динара, уместо на некретнинама, постројењима и опреми.



Предузеће је према налазу ДРИ у 2018. увећало вредност сваке појединачне ставке сталне имовине у укупном износу од 3,3 милијарде динара у корист прихода од активирања учинака и робе, а на основу обрачуна вредности улагања на радовима изведеним у сопственој режији у 2018. Наведени износ садржи и трошкове утрошеног материјала који је коришћен при ремонту железничке инфраструктуре у износу од 2,3 милијарде динара, а чија је вредност, на предлог Комисије за анализу цена материјала демонтираног са пруга подобног за поновну уградњу при ремонту железничке инфраструктуре ангажовањем сопствених ресурса, пре евидентирања наведеног утрошка процењена и повећана за износ од 1,6 милијарди динара.

– Поред тога, на основу презентованих радних књига Други део (које представљају евиденцију и обрачун радова по врстама радова) утврдили смо да исказане утрошене количине материјала и горива у истима не одговарају количинама исказаним у Извештају о обрачуну цене коштања изведених радова у сопственој режији у 2018. години – наведено је у извештају.

Ово предузеће је 2018. признавало трошкове ангажовања подизвођача и одржавања механизације, као и трошкове транспорта насталих ангажовањем добављача у укупном износу од 890,4 милиона динара, иако су се трошкови односили на изградњу и реконструкцију пруга у сопственој режији.

 Маријана Авакумовић / Политика



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.