„Не зови“: Kазне за узнемиравање грађана телефоном до два милиона динара

(Фото: Пиксибај)

Свакодневном зивкању трговаца на кућне телефонске прикључке стаће се на пут израдом подзаконског акта у склопу Закона о заштити потрошача,

Акт се доноси како би се спречила злоупотреба коришћења туђих телефонских бројева ради продаје разноврсних производа, заштитила приватност власника телефонског прикључка и уједно спречиле преваре вештих продаваца, на које обично наседају старији и недовољно упућени грађани.

Председник Националне оргнаизације за заштиту потрошача Горан Паповић каже да акт, за који се још не зна поуздано када ће угледати светло дана, грађанима треба да обезбеди приватност тако што ће се такви позиви спречити пријавом телефонског броја у регистар „Не зови“.

Kада акт заживи, власници телефонског прикључка мораће само да број заштите код РАТЕЛ-а, Регулаторног тела за електронске комуникације, тако што ће захтевати да се телефонски број не даје компанијама које телефонске бројеве користе да би се бавиле трговањем, пише Дневник.

По Паповићевим речима, нема евиденције о томе колико је лаковерних грађана насело на приче продаваца, нити постоји податак о томе да ли се тим поводом неко негде жалио због узнемиравање непознатих трговаца.

„Нема сумње да таква продаја уноси немир код становништва па заиста треба стати на пут давању туђих бројева телефона без сагласности власника“, истакао је Паповић.




Руководитељка Сектора за заштиту потрошача у Министарству трговине, туризма и телекомуникације Вишња Ракић подсетила је на то да је то министарство током јавне расправе, као и путем средстава јавног информисања, у више наврата обавештавало јавност о томе да се припрема доношење подзаконског акта у склопу Закона о заштити потрошача.

Осим опције да телефон не буде у бази података доступних трговцима, ради пружања савета и помоћи грађани ће моћи да се обрате и Тржишној инспекцији и регионалним саветовалиштима за потрошаче, чији се контакт-подаци могу наћи на званичној интернет-страници Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

„Потрошачи ће приговор моћи изјавити и електронски, путем Националног регистра потрошачких приговора (НРПП), који је такође доступан на званичној интернет страници министарства“, казала је Вишња Ракић.

Ресорно министарство, иначе, преко тржишних инспектора обавља надзор над применом Закона о заштити потрошача, којим су обухваћене и казне због „теле продаје“, али ће ступањем на снагу подзаконског акта она бити сасвим заустављена.

„Законом је предвиђена могућност изрицања прекршајних налога за трговце који позивају потрошаче чији су бројеви унети у наведени регистар“, навела је руководитељка Сектора за заштиту потрошача у Министарству трговине, туризма и телекомуникације Вишња Ракић.

За правна лица предвиђене су прекршајне казне од 50.000 динара, за одговорно лице у предузећу 8.000 динара, за предузетника 30.000 динара. Уколико трговац не поступи по прекршајном налогу, предвиђене су знатно оштрије казне, од 300.000 динара до 2.000.000 за фирму, док је за одговорно лице у предузећу казна од 50.000 динара до 150.000. За предузетнике је предвиђена казна у распону од 50.000 до 500.000 динара.



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.