ЗАБОРАВЉЕНА ДОЛИНА КРАЉЕВА На месту славне српске историје нема ничег осим корова

Свети Сава

Док знатижељу научника широм света и даље заокупља идеја о Атлантиди, митском острву и цивилизацији, археолози не одустају од истраживања и најскривенијих делова пет миленијума старих египатских пирамида, а туризам на арехолошким локалитетима у свету цвета по принципу „видите ове остатке, е сад замислите…“, ми у Србији ускраћни смо за то да чак и замислимо: да ли сте се икада запитали и покушали да сазнате како су на пример изгледале краљевске палате наше најважније династије, оснивача Србије – лозе Немањића?

Ајде што можда шира јавност и није (мада би било жалосно да и такве знатижеље нема), шокантно је то да по том питању изостаје било какво ангажовање стручњака.

Иако су историјске чињенице да су Стефан Немања и бар шесторица његових потомака, са титулом краља, владали Србијом из Дежевске долине крај Новог Пазара, овај простор је потпуно занемарен, минимално архолошки истражен, далеко до места које заслужује у српској историји.



Толико историје на тако мало простора

Мештани ове „долине краљева“ сматрају да не постоји пар квадратних километара територије Србије са више историје од Дежеве и околине.

– Ту су Петрова црква, најстарија хришћанска богомоља на Балкану, Ђурђеви Ступови и остаци саборне цркве из средине XIII века чије су темеље сељани случајно открили током орања. Наравно, ту је и родна кућа Светог Саве коју данас „краси“ један метални крст и ништа више. Уместо да се све то истражи и открије, ови локалитети су зарасли у коров, а могли би да буду место ходочашћа, место где ће деца из целе Србије учити о нашој историји, али и туристичка атракција – прича Мирко Поповац, публициста из Дежеве.

Тужно је то што данашња деца трче управо по истим ливадама где су некада газали српски принчеви и краљеви, а нису ни свесни шта земља испод крије. Што на месту одакле су владали моћни српски средњовековни владари нема никаквог обележја да то парче крије невероватне приче и тајне живота из тог славног периода српске историје. Тужно је и што је место где се рођен Свети Сава обележено само једним металним крстом!

Никада завршена истраживања

Поповац и његове комшије су убеђени и да су Дежевском долином вековима доминирали дворци Немањића, одакле су родоначелник ове династије и његови наследници управљали Србијом, али сматрају да никада нису уложени напори да се остаци тих грађевина открију.

Да је овај крај недовољно археолошки истражен слажу се и стручњаци који са жаљењем констатују да су на локалитету Брест, за које се сматра да је место рођења Растка Немањића – Светог Саве, започета, али никада завршена испитивања.

– Сондажна истраживања терена су открила остатке једнобродне цркве, а на основу неравнина се може закључити да се ту налази и неколико грађевина. Резултати тог истраживања никада нису објављени, нити су истраживања настављена – каже археолог Драгица Премовић Алексић.

Претпоставке

Ова бивша директора Музеја „Рас“ и ауторка капиталног дела „Археолошка карта Новог Пазара, Тутина и Сјенице“ додаје да су историјски подаци да је краљ Драгутин имао двор у Дежеви и да се на основу тога може претпоставити и да су одатле столовали и његови преци, међу којима је и оснивач династије Стефан Немања.



– Када је реч о двору Стефана Немање, на основу записа византијског историчара Кинама, у којем је описао ратовање Манојла Комнена против Срба 1151. године и „паљење зграда намењених великом жупану за владарско средиште“, можемо претпоставити да се он састојао од дрвених кућа које су чиниле комплекс ограђен дрвеном-палисадном оградом. Стамбени објекти су били на једној страни комплекса, а економски на другом. Очигледно је да је Немањин двор, као и његових наследника, био са већим и боље грађеним објектима, али се ипак радило о скромним резиденцијама – истиче Премовић Алексић.

Она верује да двори Немањића у Дежевској долини нису личили на замке средњовековне западне Европе и да нису служили као војна утврђења.

– Као војно утврђење коришћена је тврђава Рас, на чијој је северној страни, после доласка Немање на власт, дозидан резиденцијални комплекс који је имао и огромну житницу. Са западне стране комплекса подигнута је и полукружна кула која је коришћена као стамбени простор, по угледу на западноевропске куле. Истраживачи Раса су закључили и да је ова тврђава у време Немањића служила као склониште у ком је боравио владар и где је била смештена државна ризница – додаје Премовић Алексић.



У Дежеви рођено шест краљева и Свети Сава

На основу историјских извора може се закључити да су у Дежеви рођени Стефан Првовенчани, његови синови, краљеви Радослав који је у Расу имао ковницу новца и Владислав, ктитор Милешеве. У овом селу рођени су и краљеви Урош, ктитор Сопоћана, Драгутин, као и Милутин који је столно место из Раса пребацио на Косово, а потом у Скопље.

– Рођено је шест краљева и први српски архиепископ Свети Сава, али нема никаквих података да су у овом крају рођени цареви Душан Силни и Урош Нејаки – закључује Премовић Алексић.



Никола Кочовић, Блиц

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.