Шта власници аутомобила са „евро 3“ мотором у Србији морају да знају

Власници аутомобила са мотором типа „евро 3“, и после забране увоза која се спрема у Србији, моћи ће поново да региструју своја возила.

Србија је у последњих пет година увезла више од 800.000 возила и половина је са мотором стандарда „евро 3“, који је највећи загађивач ваздуха из ауспуха. Најављена мера у циљу заштите животне средине односиће се на забрану њиховог увоза, али не и на забрану регистрације таквих аутомобила који су већ на друмовима Србије.

То је Спутњику изјавио секретар Удружења за трговину у Привредној комори Србије (ПКС) Жарко Малиновић, уз напомену да не треба збуњивати и плашити грађане који већ имају ауто са мотором „евро 3“ норме.

Власници „еуро 3“ аутомобила могу да буду спокојни

Медији су пренели вест да би, уместо крајем године, како је раније најављивано, забрана увоза возила са стандардом мотора „евро 3“, због великог загађења ваздуха, могла да уследи већ у јуну. Кренуле су, међутим, и спекулације да такви аутомобили од средине наредне године неће моћи да прођу на техничком прегледу, јер ће емисија штетних гасова из ауспуха бити елиминишући фактор.

„Морамо да размишљамо средњорочно, на пет година. Морамо да видимо како да санирамо озбиљно лош возни парк у Србији, а да то урадимо безболно и за грађане и за државу“, каже Малиновић.

А да су показатељи поразни, он је документовао подацима.

„Годишње се у Србију увезе негде око 160.000 аутомобила, зависно од године до године. У 2017. години укупно је увезено 159.555 путничких возила, од чега је 80.000 било са ’евро 3‘ мотором и још 32.000 са ’евро 4‘ мотором. Значи, од 160.000 њих, 110.000 су возила са моторима који су највећи емитери штетних издувних гасова“, каже саговорник Спутњика.

Он истиче да је слична ситуација била и 2018. године, када је увезено 170.000 возила, од чега је са „евро 3“ мотором било 73.000 возила, као и прошле године, када је настављен тај тренд.

„Оно што сигурно знамо то је да је за последњих пет година, од када радимо озбиљну статистику о новорегистрованим аутомобилима и укрштамо податке МУП-а и Управе царина, од око 800.000 увезених возила половина са мотором ’евро 3‘. Значи, око 400.000 таквих је увезено само у последњих пет година“, прецизира саговорник Спутњика.

Не морају да уграђују филтере

Они који већ возе аутомобиле са „евро 3“ мотором, како је напоменуо, неће бити у обавези да додатно уграђују филтере, катализаторе.

„Неће морати ништа посебно да раде у односу на оно што су морали до сада, у смислу испуњавања закона и правилника који прописује техничку исправност возила. И то је суштина. Ти прописи у овом тренутку се не мењају. Овде се само говори о забрани увоза — да забранимо да се ђубре, а то је ништа друго до отпад, пре свега из западне Европе, прелива у Србију“, недвосмислен је Малиновић.

„Постоји природни одлив тих возила са застарелом технологијом“, каже он, али и напомиње да је џаба ако се из употребе избаци и 100.000 возила годишње која више нису за вожњу, ако се она замене не много бољим.

Он напомиње да је у Србији прошле године било нешто мање од 143.000 новорегистрованих аутомобила, дакле, оних први пут регистрованих који нису мењали власника. Реч је и о новим и половним возилима и од тог броја чак 90.000 било је са мотором „евро 3“, дакле оних произведених 2009. године и старијих.

„Највећи број тих возила је старији од 15 година“, наводи стручњак ПКС.

Зато он каже да се инсистира на стварању другачијег унутрашњег тржишта, јер ако смо већ увозили око 150.000 аутомобила годишње, значи да ће и следеће године исто толико људи имати потребу за куповином аутомобила у иностранству. Он напомиње да није реч о томе, како неко тумачи, да се забрани људима, поготово онима слабије материјалне ситуације, да возе аутомобиле.

„Идеја је да, дестимулишући увоз лоших возила у периоду од пет година, обновимо возни парк, што ће довести до смањења њиховог утицаја на загађење“, објашњава Малиновић.

Подстицајне мере

Зато је Удружење на чијем је челу, осим забране увоза, предложило и друге, пре свега подстицајне мере, посебно за купце хибридних и електричних возила са нултом емисијом гасова.

„Та возила су скупља 20 до 30 одсто, али на цени струје у односу на бензин за пет година може да се уштеди око 5.000 евра. Са још 5.000 субвенције, то возило би било конкурентно бензинцу“, изводи рачуницу саговорник Спутњика.

„И даље би електрични аутомобил био доступан ужем кругу људи“, каже он, али и напомиње да се у Србији годишње купи око 30.000 нових возила.

„Прошле године је купљено 27.000 нових возила. Ако од тог броја трећина возила буде електрична — то је 9.000 возила, па ми за пет година долазимо до цифре од 50.000 возила, и то је управо онолико колико годишње увеземо аутомобила са ’евро 3‘ мотором“, истиче саговорник Спутњика.

И та возила ће, додаје он, као половни аутомобили за коју годину чинити део тржишта аутомобила у Србији, и биће доступна и онима са слабијим материјалним могућностима.

 Мира Канкараш Тркља / Спутњик