Субвенције богатима да купе скупе аутомобиле

(Фото: David Ramos/Staff/Getty images/Ilustracija)

Уколико држава почне да даје субвенције од 5.000 до 7.000 евра за набавку електричних и хибридних возила, она ће и даље ће бити значајно, и до три-четири пута скупља од аутомобила у истој категорији, па ће подстицаји практично бити намењени имућнијем слоју.

Ван мера за смањење загађења остаће убедљива већина грађана који и возе највеће загађиваче, старије аутомобиле јер немају новца за оне са новијим мотором.

Због тога су планиране мере које је пре два дана најавио министар заштите животне средине Горан Триван, прилично хладно примљене у стручним круговима где верују да је то ипак први корак и да ће наредни потези власти обухватити и стимулације за набавку и коришћење возила на метан или течни нафтни гас, која су далеко чистија.

Подсећају и да саобраћај са тек седам до осам одсто учествује у укупном загађењу ваздуха, па би ефикасније мере требало ипак усмерити на главног генератора – индустрију и домаћинства.

– Хибридна возила, у неколико комбинација електромотора и мотора са унутрашњим сагоревањем, већ су одавно присутна код нас и она су нарочито погодна за градске прилике, где смањују потрошњу фосилног горива па им је емисија угљен диоксида већ сада испод 100, што ће бити следећа директива ЕУ. Због тога и готово да нема произвођача који није пласирао на тржишту неке од оваквих модела. Они то и морају јер читав њихов асортиман утиче на коначни, флотни просек емисије штетних гасова. Kада је реч о електричном аутомобилу, он док се вози уопште не емитује ЦО2, али је производња батерија на које ради изузетно прљава технологија као што је у већини средина то и сама производња струје, па би корист на једној направила већу штету на другој страни. Уз то, хибриди свој електромотор пуне током вожње док би за електричне то захтевало јако развијену инфраструктуру јер је за једно пуњење потребно најмање пола сата – објашњава за Данас Александар Угљешић, оснивач сајта Дмотион.цом специјализованог за аутомобилизам.



Он наглашава да би најбоља опција било возило на метан, ЦНГ, јер се тај гас без прераде узима из природе. Ипак, он није заживео јер не само да недостају пунионице боца, него је опрема за рад мотора прилично тешка. Такође је добра опција и течни нафтни гас, ТНГ јер иако се он прави, сагоревање му је такође чисто, а инсталирање једноставније, каже Угљешић и напомиње да би подстицајне мере ипак требало пре усмерити ка тим категоријама возила, које су доступније просечном купцу а знатно ефикасније смањују емисију штетних гасова.

Према речима нашег саговорника, ни износ који би држава евентуално издвојила за набавку нових еколошких возила не би смео да буде једина мера.

Олакшице

Субвенција за набавку нових еколошких возила није једина мера која би помогла да се смањи емисија угљен диоксида. Стручњаци наводе могућност да се смање акцизе на ТНГ, који је и сада знатно јефтинији од бензина и дизела, али би то додатно подстакло власнике да у своја возила уграде потребну опрему. То би их коштало у просеку око 300 евра, имали би убедљиво јефтиније гориво а при том би значајно смањили емисију штетних гасова. И у Министарству заштите животне средине наводе да размишљају о предлогу да се еколошким возилима обезбеди јефтиније или бесплатно паркирање или друге олакшице приликом регистрације.



M. N. Stevanović / Данас

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.