Случај који ће успорити избацивање људи на улицу?

(Фото: Krov nad glavom)

Уставни суд Србије усвојио је уставну жалбу Добриле Петровић, коју су извршитељи иселили из стана у Његошевој улици на Врачару 2017. године. Ово може значити да ће судови у будућности морати да узму у обзир право на дом када одлучују о исељавању људи на улицу.

У одлуци Уставног суда се наводи да се усваја уставна жалба и утврђује да је пресудом Апелационог суда у Београду повређено право подноситељке уставне жалбе на поштовање дома, зајемчено чланом 8. Европске конвенције за заштиту људских права и слобода.

Спор се водио око станарског права и права на закуп стана у коме је Добрила живела са породицом 45 година, али нижи судови нису узели у обзир право на дом, када су донели одлуку да Добрила не може наследити право на закуп од свог покојног супруга. У одлуци Уставног суда наводи се: „Уставни суд је наводе уставне жалбе најпре ценио са становишта истакнуте повреде права на поштовање дома из члана 8. Европске конвенције.“



Добрилу Петровић је са ћерком и унуцима 2017. године иселила извршитељка Мирјана Димитријевић уз присусво великог броја полицајаца, као и бравара и социјалних радника. Исељење су покушали да спрече грађани, који су држали у блокади улицу скоро читав дан, али је у вечерњим часовима породица ипак приморана да напусти стан.

Добрила је тада тврдила да је полиција насилно упала у њен дом, као и да је социјална служба претила одузимањем деце, уколико не изађу из објекта, па је овај случај изазвао велику пажњу јавности и медија.

Више од две године касније одлучено је о уставној жалби, којом се поништава одлука Апелационог суда, чиме пресуда по којој је породица Петровић исељена губи правоснажност.

Добрила Петровић: „Ово је за мене једна велика победа после тринаест година мучења и материјалног и здравственог исцрпљивања. Ја сам бескућник и мене хране друштвене мреже, тренутно примам само 12 хиљада од пензије, јер су остало трошкови извршења. Очекијем да се ово брзо реши и да постанем носилац станарског права после смрти мога мужа.
Судски трошкови и трошкови извршитељке су 580.000 хиљада динара, плус камате са трошковима камиона и селидбама, а и закупи, то све мора да се врати.“



Овом одлуком Уставног суда се отварају бројна питања, попут тога чија је одговорност била да води рачуна о Европској конвенцји о људским правима, као и какав ће ово утицај имати на овакве случајеве у будућности.

Нова економија је разговарала и са професорком права Весном Ракић Водинелић и адвокатицом Јеленом Павловић, које су нам појасниле одлуку суда и њено значење.

ВЕСНА РАKИЋ ВОДИНЕЛИЋ: „ПРЕСЕДЕНТ KОЈИ ТРЕБА ДА УТИЧЕ НА ПРОМЕНУ ПРАKСЕ“

„Врло добро је то што је и Уставни суд почео да признаје право на дом.“То је право које је признато на основу члана 8. Европске конвенције и та одредба се доста дуго примењује у свим државама, укључујући и наше суседе, највише је оваквих одлука, где се позива на право на дом, колико је мени познато, донето у Хрватској.“

Може ли се сада тражити противизвршење?

„Извршне исправе више нема, јер је поништена одлука Апелационог суда, постоји само првостепена пресуда, која није правноснажна и може се тражити противизвршење.“

Kако ће ова одлука Уставног суда утицати на будуће случајеве?



„Kада су у питању извршења која су у току, сваки се гледа за себе, па ова одлука не значи да сви они који су били у сличној ситуацији могу да траже противизвршење, него морају да се користе свим правним средствима пред Kасационим и Уставним судом, а ако то не пође за руком онда и пред судом за људска права.“

А у случају суђења која су у току?

„Све је то морало да буде узето у обзир и раније. Ја сам видела неколико пресуда Апелационих судова где је уважено право на дом и одбијени су захтеви за исељења, са образложењем да је то једини дом. Ова одлука је свакако један преседент који треба да утиче на промену праксе.“

ЈЕЛЕНА ПАВЛОВИЋ: СА ИЗБАЦИВАЊЕМ ЉУДИ НА УЛИЦУ СЕ МОРА УСПОРИТИ

„Овај период транзиције је био велики шок за становништво и код нас су се та исељавања дешавала пребрзо, тако да је мој први утисак, када сам прочитала пресуду, био да је ово успоравање тог процеса избацивања људи на улицу, зато се и тај институт права на дом почиње спомињати у пресудама.“

Шта ова одлука значи у конкретном случају?

„Ова одлука у случају Петровић значи да је пресуда апелације укинута, а тиме је и правна последица отклоњена и одлука више није правноснажна. Ја се надам да ће ова пресуда довести до једне шире последице, а то је да се са избацивањем људи на улицу мора мало успорити, чак и када су у питању дуговања према банкама. Такође, важно је питање сразмерности и оправданости, да ли је баш нужно некога иселити или се то може надокнадити оптерећењем пензије или продајом покретне имовине. Треба узети у обзир да ли неко има где да оде, да ли је у питању једини дом, емотивне везе, дужина боравка и тако даље.“

Шта се дешава са трошковима, који се и даље наплаћују Добрили?

„Овде се мора ићи на противизвршење, јер је правни основ отпао. Kада је донета правноснажна пресуда тада је доспело да се плати потраживање, које је настало током поступка, а ту су и трошкови извршења. Нема праксе око тога ко је њих дужан да плати, али је адреса вероватно извршни поверилац, јер је он на неки начин узроковао све трошкове. Извршност те пресуде је сада де факто укинута, што значи да онај који је било шта стекао на основу те одлуке мора да врати.“

Нова Економија / В.Вуксановић



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.