Више од пола милиона евра за таблоиде који шире лажне вести

(Фото: Depositphotos/zharate1)

Четири таблоида на чијим је насловним страницама Раскрикавање у прошлој години уловило нешто мање од 950 лажних вести, у истој години су преко бројних државних тендера добила више од 600 хиљада евра. Ово је још један начин државног финансирања ових медија, поред новца које добијају на конкурсима локалних самоуправа.За две године, Српски телеграф је према анализи Раскрикавања објавио најмање 450 лажних вести и то само на насловним страницама.

Истовремено, Медијска мрежа, фирма која је власник Српског телеграфа, доста приходује од услуга које пружа бројним државним институцијама. Та фирма је у прошлој години победила на најмање 16 тендераи потписала милионске уговоре, показују подаци регистра јавних набавки.

Тако су преко јавних набавки за услуге оглашавања и маркетинга бројних државних институција и локалних самоуправа, порески обвезници само у 2019, Медијској мрежи дали око 28 милиона динара (око 240 хиљада евра).




Највеће уговоре Српски телеграф је потписао са Министарством привреде, шест милиона динара, затим са Електропривредом Србије (ЕПС) 3,6 милиона динара, и по три милиона динара вредне уговоре имају са Управом царина, Новим Садом и Републичком дирекцијом за имовину (износи су са порезом).

Издавач таблоида Ало, Ало медиа сyстем, такође је добро сарађивао са државом. У 2019. години имали су најмање 15 уговора вредних нешто више од 28 милиона динара (близу 240 хиљада евра).

Градови Нови Сад и Ниш, као и Пошта Србије, били су највећи партнери овом таблоиду.

Нови Сад је потписао уговор за оглашавање и маркетинг са овим таблоидом вредан скоро 5 милиона динара са порезом. Сличан уговор су потписали и са Нишом, а износ је нешто мањи – скоро 3 и по милиона динара.

Ало је био један од таблоида који је у прошлој години преко јавне набавке добио новац и од Поште Србије, тачније 3,7 милиона динара. То јавно предузеће расписало је тендер за оглашавање, а један од уговора потписан је и са таблоидом Ало. Занимљиво је да је услов био да дневна новина која може да победи на том делу тендера мора да има спортски додатак који излази баш четвртком. Од свих дневних новина које се издају у Србији, управо Ало једини објављује четвртком тај додатак.

Информер и Kурир су такође имали послове са државом, али ипак не оволико уносне.




Наиме, Kурир је инкасирао нешто мање од 13 милиона динара (око 110 хиљада евра), највише преко уговора са Електропривредом Србије и РТС-ом.

Инсајдер тим доо, Информеров издавач, потписао је око 7 милиона динара (око 60 хиљада евра) вредне уговоре и то са ЕПС-ом, Kикиндом, Државном лутријом Србије и Туристичком организацијом Србије.

То што су ови таблодии, према анализи Раскрикавања објавили најмање 945 лажних вести на насловницама за Драгана Добрашиновића из Топличког ценра за демократију и људска права није чудно. Kаже за Раскрикавање: „Нема дилеме, ови медији су плаћени да лажу“.

„Њихов једини посао је да лажу и да обезбеде додатну подршку за владајућу странку“, додаје Добрашиновић, а на питање како је могуће да држава овако отворено подржава лоше стандарде у новинарству одговора да њима „етички моменат никада није био у фокусу“.

И док би поједине државне институције могле да се правдају да нису имали избора при одабиру медија јер се ови дистрибуирају на републичком нивоу, Добрашиновић сматра да је то лако рећи, али да је суштина свега бизнис.

„Они знају да ту нема праве љубави између власти и медија. Она је заснована искључиво на новцу и на интересу и ту нема наивних и невиних. То је врста условљавања, ако понестане новца, понестаће и вести који њима иде у прилог“, закључује он.

Бирн: Оглашавање као политички утицај

Бирн је недавно анализирао нешто више од 30 јавних институција и локалних самоуправа који су расписивали јавне набавке за различите врсте оглашавања и маркетинга.




Главни закључак, како су навели у свом истраживању, је да ове институције мешају редовне активности медија (редовно извештавање), комерцијално оглашавање и „медијско праћење органа јавне власти“ које називају проблематичним.

„Сви ови видови „куповања“ услуга од медија не могу да се подводе под исту категорију, а посебно што за неке од њих може да се оспори законитост“, наводи Бирн и додаје да медијско праћење органа јавне власти представља вид пропаганде који има за циљ да у позитивном светлу представи резултате рада тог органа, те да то одудара од природе медија, па и од њихове законске обавезе да грађане “истинито, потпуно и благовремено” обавештавају о питањима од јавног значаја.

„Плаћање медију за његове редовне активности представља непримерен утицај на уређивачку политику, и ствара сумњу да се под том наводном “куповином услуге”, заправо купује утицај у одређеном медију“, пише у анализи.

Из узорка институција и општина који је Бирн анализирао види се и да доста средстава одлази на емитовање празничних честитки, па се поставља питање да ли нешто што суштински представља пословну репрезентацију мора да буде емитовано на локалном радију или телевизији.

„Начелно, из аспекта легалности могао оспорити овакав вид презентације, али се поставља питање оправданости трошења јавног новца на овакав начин. Додатно, и ова репрезентација буди сумњу у потенцијалну куповину утицаја“, наводи се у анализи.



Весна Радојевић / Раскринкавање

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.