Ако ово засадите, сигурно ћете профитирати

(Фото: Profimedia)

Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије „Где је профит у пољопривреди?“. Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од образца „тако је радио мој деда“, да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

„Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана“, каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије „Где је профит у пољопривреди“.




На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара.

Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање.

„Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Нјмања су улагања, а највећа је добит“, каже Јелена Дробњак.

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

„На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима“, рекао је Недимовић.




Калкулације пољопривредника
Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

„Што се тиче масовног воћарства највише се исплати бресква. У последње време људи су почели да се баве боровницом, лешником, то је све нешто у повоју. Што би рекао мој покојни отац – онај ко има толико пара не знам зашто се бави воћарством, то је мука, није то лак посао“, каже воћар Живорад Караклајић из Брестовика.




Иван Вуковић из Независне асоцијација пољопривредника Србије указује да је профит у ратарству веома мали.

„Ја обрађујем 120 хектара, а да би били конкурентни са великим играчима који обрађују земљу ми морамо да узимамо велике машине да би се ширили, а ми то када узимамо то су обиично јако велики кредити, док ми отплатимо кредите и све то не можемо да преживимо“, каже Вуковић.

Најсигурнија, али ипак најмања зарада је у ратарству. Са хектара земљишта, уколико се остваре просечни приноси, убере се кукуруз за 33.000 динара. Пшеница може да добаци до 10.000 динара по хектару, озими и јари јечам доносе око 5.000 динара.



РТС

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.