Фирме ван медијског радара деле отказе без размишљања

“Моја супруга је добила отказ пре неки дан. Радила је у Етно конак Ташана у Нишу. Нема гостију, нема посла, нема пара и ајде ћао”.

“Послодавци нам нису омогућили рад од куће који је и те како могућ, потребно је само да се инсталира програм. Долазимо од куће, из Гроцке, Kрњаче, Батајнице, Вождовца, Бањице, околине Смедерева, нас 70 у канцеларији без дезинфекционих средстава…”

“Моја мајка је радила код приватника, у бутику 19 месеци и у уторак је добила моментални отказ. Без икаквих упозорења, законских рокова. Плата је свакако била испод минималца, али помагала је у издржавању студента”.

“Може ли неко да ми објасни како преживети ову ситуацију. Ја сам незапослен, жена је фризер, не може да ради, имамо дете 11 година, да вам не причам о свакодневним потрепштинама. Ми и можемо трпети, али дете не сме. Питам се од чега да купим хлеб”.

“Радила сам у Електродистрибуцији Београд, 13 година и шест месеци, исти посао по различитим уговорима. Добила сам отказ 3. марта под изговором да ми је истекао уговор. Наредног дана, у стални радни однос на то место примили су момке који су дошли после мене…”

Ово је само део прича са мејлова који су током јучерашњег дана засули редакцију Данаса.

Људи се питају како да преживе, јављају се због проблема са послодавцима и у приватном и у јавном сектору иако су за овај други званичници тврдили да отказа неће бити чак ни радницима којима током ванредног стања истиче уговор.

Да та тврдња није поуздана, искусила је Сузана Kапларевић, која је у Народној библиотеци у Блацу била ангажована до 30. априла, али је првог дана по увођењу ванредног стања директорка дошла са боловања како би јој уручила отказ.

“Могу да вам кажем само да су то били привремени и повремени послови”, рекла је директорка Славица Павлићевић, а на констатацију Данаса да тај уговор није истекао, одговара: “Ја сам вам рекла шта сам имала”.

Kоментаришући управо тај последњи случај, Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије каже да је то посао за инспекцију јер такве ствари не би смеле да се дешавају и да нико нема права да се сада тако понаша.

– Нама се јавило и неколико просветних радника који су радили на замени, а добили су отказ јер су се наставници после више од годину дана боловања, одмах по увођењу ванредног стања вратили на посао, што је за оне који су их мењали значило аутоматски отказ. Kада је у питању приватни сектор, немамо још великих пријава, али рецимо у Јури су радницама које имају малу децу рекли јасно да морају да раде, ако неће могу да узму боловање и потом оду из фирме. А то већ није у складу са мерама које су предложене, јер се не траже нека већа права, него је реч о вишој сили. Ми ћемо директно са инспекцијом радити да се то исправи, не могу у овом моменту људи да добијају отказе, ни у јавном ни у приватном сектору, посебно не оном који је користио велике државне субвенције због којих има и одређене обавезе према овом друштву – каже Орбовић за Данас и додаје да је посебан проблем радника који су били ангажовани на црно, јер не постоји механизам да се њима помогне како би задржали радно место.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић, каже за Данас да је ово најбољи тест за солидарност и способност државе да омогући грађанима да преживе.

– И ми у Унији примамо бројне примере проблема на који наилазе послодавци, највише занатске радње и нешто мора врло брзо да се уради како би се обезбедио бар минимум могућности да људи преживе. Залажемо се да нема изузетака када је реч у привреди, да иста правила важе и за државна и за приватна предузећа. На пример, када је објављено да један од родитеља мора да остане у кући са малом децом и да ће за то време примати нормалну плату, одмах је истакнута ограда да се то односи само на јавни сектор. Значи, онај ко је имао срећу или политичку везу да се запосли негде при буџету, он је обезбеђен а други нека се снађу – каже Атанацковић и додаје да држава мора одмах озбиљно да се позабави тим примерима, да се обезбеди одређени ниво примања јер радницима не вреди да задрже уговоре о раду ако фирма нема одакле да им исплати плату.

Авиони и јахте

На седници СЕС-а инсистирали смо на једнакости, да сви привредници, мали, велики, државни, приватни, под истим условима добију помоћ. И министри рада и финансија су климали главом. Али, направљена је разлика, као да приватници имају авионе и јахте које могу да продају и исплате плате. Зна се да је од 400.000 фирми, већини власника вода до грла, мало резерви можда има код неколицине већих или у сектору прехране, али код малог бизниса нешто одмах мора да се предузме – каже Небојша Атанацковић.

Министарство упућује на инспекцију

Послодавци су дужни да поштују радничка права и да поштују закон а запослени за све проблеме могу да се обрате Инспекцији рада која ће предузети мере из своје надлежности, речено је Данасу у Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику.

Данас