Лицемеран позив Србије да врати медицинске раднике

(Фото: Pexels)

Влада Србије позвала је медицинаре из иностранства да се врате и волонтирају током кризе. Тај позив ће, по свему судећи, бити јалов. Лекари и медицинске сестре имају уговоре, а већина је огорчена на стање у Србији.

„Kао лекарка бих се одазвала позиву било које земље, уколико бих била у могућности. Наравно да постоји и потреба да се нађете породици и пријатељима у невољи. Али, с обзиром на то од кога позив долази, сматрам га у најмању руку лицемерним“, каже нам Београђанка Јелена Топаловић која у Берлину ради као лекарка опште праксе.

Тако она реагује на позив Владе Србије медицинарима да се врате у домовину.

„Услед растућег притиска на здравствени систем, у жељи да се на време припремимо и подржимо борбу за очување живота и здравља грађана Србије, позивамо све слободне здравствене раднике и раднице, лекаре, медицинске сестре, медицинске техничаре и друге здравствене стручњаке који се налазе у иностранству, да доставе информације о својој расположивости, као и конкретном стручном знању и искуству“, наводи се у саопштењу Владе поводом пројекта „Тачка повратка“.



У том пројекту сарађују Програм Уједињених нација за развој (УНДП), Министарство спољних послова и дипломатско-конзуларна представништва из целог света.

То би могао да буде српски одговор на пандемију која је тест издржљивости за здравствене системе широм света. Италија је рецимо мобилисала студенте медицине и лекаре у пензији, у Немачкој се студенти обучавају за рад са респираторима чији број би убрзо требало да се удвостручи. А Србија зове медицинске раднике из дијаспоре, који годинама масовно напуштају земљу.

Непознато да ли има повратника

Јелена Топаловић је у Немачкој већ шест година, а Србију је, каже, напустила упркос сталном послу – из незадовољства: „Држава ме јесте одшколовала и то не заборављам, али није ништа урадила да задржи мене и много мојих колега. За многе сјајне лекаре из моје генерације у том систему није било места. Љутња због тога и после оволико година у мени не јењава.“

„Нисам у могућности да разматрам повратак, јер сам овде у радном односу, вероватно као и сви медицински радници у иностранству. Стога ми ни идеја таквог позива није логична“, додаје Јелена за ДW.



Амбасада Србије у Берлину није била у могућности да нас повеже са било ким из Немачке ко се одлучио на повратак у Србију.

У писаној изјави за ДW, из програма „Тачка повратка“ објашњавају да тренутно раде на прикупљању информација и изради базе података о здравственим радницима из дијаспоре који желе да, на волонтерској бази, помогну у борби са епидемијом. Апелу се до сада наводно одазвало 280 медицинских радника. Међутим, тај број обухвата не само дијаспору, већ и добровољце из Србије:

„Идеја пројекта је била да, уколико дође до преокупираности локалних капацитета здравственог система и волонтера на територији Србије, имамо контакте наших здравствених радника у дијаспори“, пише у одговору.

Медицинари у Србији погођени сиромаштвом

Медицинска сестра Бранислава Чобановић из Шида живи у градићу Лерах на тромеђи Немачке, Француске и Швајцарске. У локалној болници ради на одељењу хирургије које је прошлог викенда претворено у одељење за изолацију заражених новим вирусом.

Иако је била запослена у Хитној помоћи, Србију је напустила јер она и супруг нису могли да приуште студије најстаријем од троје деце: „Мала плата, платиш стан и рачуне. Муж ми ради на грађевини, кад дође зима питање је да ли ће радити или неће. Троје деце, син који је завршавао гимназију и треба да иде на студије. Да сам остала у Србији, не бих могла да школујем сина“, каже Бранислава.



Kаже да су у Србији услови рада били лоши, и да је највише погодило смањење плате. На питање да ли би се вратила, даје недвосмислен одговор: „Не бих. Јако сам огорчена, јер ја од те државе нисам добила ништа. Једино што сам добила је смањење плате од десет одсто. Да су сада за медицинске сестре у Србији плате пет хиљада евра – не бих се вратила.“

Везани уговорима

Број медицинских радника који напуштају Србију годинама вртоглаво расте. Министар Ивица Дачић, чије је Министарство спољних послова део пројекта „Тачка повратка“, оптужује ЕУ: „Ми високо ценимо одређену помоћ коју је дала ЕУ, али неки поступци нас иритирају. Здравственим радницима који раде на територији ЕУ не дозвољавају да се врате у Србију. Поручују им да, ако се врате, више никада неће моћи да се запосле у ЕУ. То прелази нормалне односе“, изјавио је министар.

Међутим, здравствени радници из Србије у Немачкој обично имају сигурно радно место и везани су уговорима. „У Србији има лекара који немају посао. Треба прво те људе ангажовати и платити. Жељу да помогнем Србији имам, проблем је у томе што сви људи из наше земље који раде у Немачкој, раде легално. Имају уговор и не могу га једнострано и на брзину раскинути и отићи у Србију без консеквенци“, каже за ДW Предраг Kрстић који је на специјализацији интерне медицине и кардиологије у Албштату.

Државни врх Србије с једне стране оптужује гастарбајтере за ширење корона-вируса у земљи, али неке од њих позива да помогну у невољи. По свему судећи, тај позив неће уродити плодом.



Дојче веле

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.