Маљковић: Ко буде делио кредите зна тајну овог вируса

КАО човечанство смо можда и заслужили све што нам се сада догађа. Нанели смо много неправде природи, која нам сада жестоко враћа. Показује нам да је јача од људи, а мене више од свега брине шта ће бити са светом када се изборимо са вирусом корона. Чека нас велика криза на многим пољима – анализира, у интервују за “Новости”, Божидар Маљковић, председник Олимпијског комитета Србије.

Како изгледа један дан у изолацији, како трошите време, шта радите, што пре ванредног стања никад нисте?

– Због тренерског посла у седам земаља до куће сам само свраћао. Премало времена сам у дому проводио и као дечак. Пошто сам јединац, спас сам тражио напољу, на улици, у спорту. Дакле, код куће бих само преспавао. Сад је тотално другачије. Добио сам силом прилика шансу да упознам моје ствари које сам нагомилао свих година. Изненађен сам шта све имам! Неке фотографије ме обрадују, или ствари које сам заборавио да су купљене давних година. Упознајем сопствену кућу…

Колико времена проводите уз телефон, уз телевизор? Шта радите, да ли дан брзо прође?

– Дан не прође брзо, свако ко каже да прође – лаже. Поготово мени, с обзиром на темпо и начин живота. Некад сам, кад није било обавеза, редовно себи наметао задатке. Одлазио бих до Књажевца, Скопља, Суботице… и вратио се истог дана. Сада сам као возач Ф1 којег су на силу извукли из болида и пребацили га у миран пензионерски живот. Не може да ми буде лепо.

Шта вам највише недостаје, што је редовна навика, а сада немогућа мисија због ванредног стања?

– Унука Лана! Виђам је и чујем само на “Скајпу”. Она ми највише недостаје, а онда свакодневне активности. Одласци у ОКС. И болестан сам редовно одлазио.

Желите ли да одмах нешто урадите кад све прође, а сад не можете?

– Сигурно, да видим унуку. А тешко ми пада и што сам у угроженој групи од преко 65 (Маљковић ће 20. априла напунити 68, оп. а). Онда неминовно помислим “ала си брзо остарио”, јер пријатељи редовно зову и нуде помоћ ако је потребна у изолацији. Живот трчи поред нас и изненађује брзином.

Не излазите, једина шанса вам је недеља рано ујутро?

– Никад нисам ишао у продавнице. Волим пијацу кад имам времена, тамо осећам мирис села и богатство Србије. Гледам сељаке, добре људе, неискварене. Они су најчистији део српског народа. Али, чим више од месец дана буду у Београду покваре се као и парадајз. На срећу, има их још увек.

Колико вам недостају преноси спортских догађаја?

– Ова несрећа са вирусом је у ствари показала колико је живот сиромашнији људима без спорта. Стотине са којима се чујем ми исто кажу. Платили бисмо да гледамо. Сад се види колико спорт значи и у забави, не само здравствено.

Како вам изгледа све што се догађа у целом свету, комплетан хаос који је изазвао вирус корона?

– Имам редовне контакте са бројним људима у многим земљама, па и у онима које је вирус најтеже погодио. Слажемо се да се непријатељ не познаје. Имамо скаутинг, као пред утакмице у кошарци, али веома мало знамо о вирусу иако медицина стално напредује. Две земље су осумњичене за све, једна је Кина, друга САД. А ми смо, као човечанство у овој епохи, заслужили све што нам се догађа. Природа нам жестоко враћа. Мислим на све неправде, од отопљавања, непоштовања њеног очувања, нуклеарне пробе знане и незнане, начин исхране, коришћење хемије а не природе. Она нам сад показује да је јача од људи, јер се наљутила.

Најављује се криза, нико не зна шта нас чека кад се планета избори са актуелним мукама?

– Не брине ме толико опасна болест која је однела хиљаде живота. Мислим да ћемо успети да се изборимо или ће болест да нестане. Брине ме ситуација после тога. Свет ће да уђе у велику кризу, мислим на све сегменте живота. Плашим се да се све не претвори у пакао са много тежим последицама. Чекају нас отпуштања, штрајкови, немири, уништавање лепих градова које су генерације деценијама правиле, као што је Париз. Неки ће желети да запале добар део света. Штете су већ ненормалне. А онај од кога будемо узимали кредите, и ми и цео свет, вероватно зна тајну овог вируса или има кључеве свега.

Како видите борбу Србије, да ли смо спремни за велики изазов?

– У односу на финансијски потенцијал и развијеност, Србија се изванредно бори. Мислим да су наше мере праве. Нажалост, код нас се народ не боји државе. Има земаља где се боји, где је дисциплина много већа, али смо на добром путу, неопходна је још већ дисциплина.

Људи различито гледају на изолацију, полицијски час?

– Свима који смо служили ЈНА и навикли да будемо и по три дана у рову са хаубицама 155 мм и ВБР-ом, да чувамо Тита као трећи прстен обезбеђења по хладноћи, киши, снегу… она не пада тешко. Да не испадне да се хвалим, али ја сам могао да истрчим тада 10 км под пуном ратном опремом. Не пада тешко ни онима који су крварили, добијали жуљеве на радним акцијама. Пада тешко људима који нису потрчали за лоптом, који нису разбили ниједан прозор, не трпе бол, нису навикли да стисну зубе. Кад све ово прође, морамо и друштво да поправимо, да вратимо професоре фискултуре који су били важнији од професора математике или хемије.

Шта за ОКС значи одлагање Игара у Токију?

– То је једина исправна одлука. МОК са Томасом Бахом на челу је веома озбиљна организација. Јапанци су много уложили у ОИ. Били смо тамо, као представници ОКС, почетком јесени. Игре су већ тада могле да почну у можда најозбиљнијој земљи на свету. Издвојићу вам детаљ да се види колико воде рачуна о свему. “Тојота” је на Белом двору имала промоцију везану за ОИ. Тамо сам срео Мирослава Церара, великог гимнастичког шампиона. Питао ме је шта су му Јапанци поклонили кад је био њихов гост. Нисам, наравно, знао. А добио је коња са хватаљкама на којем је на ОИ 1968. освојио злато, обезбедили су му и превоз до Словеније. Каква је то земља! Добио је највреднији трофеј у бриљантној каријери.

КОСТИЋ ВРАТИО СВЕТЛО У САНУ

КУМ Владимир Костић је председник САНУ. Да ли је његовим доласком на чело ове организације она постала друштвено ангажованија, јер су јој многи годинама замерали да се не оглашава о најбитнијим питањима за Србију?

– Костић је фантастичан човек и интелектуалац, један од најбољих студената медицине свих времена, без деветке, само је знао за десетке. У САНУ је вратио светло, људи тамо озарени и улазе и исто излазе. Виде да постоји нова политика, ново разумевање, за добре идеје. Дигитални центар је достигнуће вредно највеће државне награде, имали су серију бриљантних изложби. Она ОКС везана за Токио је одложена за следећу годину. Ко се разуме у поморство, зна да кум има и ехосондер и периметар у свом власништву. Али да га не хвалим, биће и овако много љут.

СПОРТСКЕ федерације чекају расплет са вирусом корона. Не зна се ни кад, ни како, ни да ли ће да се заврше сезоне у разним спортовима. Шта би било најбоље решење, прогласити Црвену звезду шампионом у фудбалу, Партизан у кошарци… Или?
– Ако се не одигра до краја, праведног решења нема. Једино је спортски да се све реши на борилиштима какво год било – кошаркашко, фудбалско, одбојкашко, татами, струњача…

ЈАПАНЦИ су саопштили да одлагање значи и енормне додатне трошкове. Какав финансијски удар ће претрпети ОКС?

– Не знам прецизно, нисам финансијски стручњак. Дошли смо у брутално контроверзну ситуацију. Хтели смо што пре да купимо авио-карте за Игре у Јапану, како би биле што јефтиније, јер водимо рачуна о сваком државном динару. Одавно смо платили, нису пропале, али биће штете. Ту су и трошкови многих припрема. На пример, џудиста и рвач се спремају и за део борбе на тлу и на ногама, па морају на припреме и на Кубу и у САД. Морамо сви у ОКС да запнемо, да вратимо новац кроз неког новог спонзора, који би обогатио пул.

Новости