Орбанов закон поделио Европу

Виктор Орбан (Фото: Принтскрипт)

Док 13 западних земаља Европске уније дипломатском декларацијом упозоравају на ограничавање демократије, поједине земље средње Европе гледају диференцирано на закон о ванредним ситуацијама у суседној Мађарској.

Мађарска влада још никада није била толико на мети међународних критика као данас. Након усвајања тзв. „корона закона“, европски и амерички политчари су осули салве критика: једни су говорили о почетку диктатуре у Мађарској, други су политику премијера Виктора Орбана поредили са епидемијом, а неки опет захтевају санкције ЕУ против Мађарске.

Реакција без преседана, стигла је из 13 земаља, а међу њима и Немачке: у дипломатској декларацији министарстава спољних послова државе су упозориле, услед корона-кризе, на кршење и дугорочно ограничавање демократских и принципа правне државе, као и других основних права.

Kао једина земља источне Европе, декларацији се прикључила Летонија. У декларацији се додуше не помиње експлицитно Мађарска, но из контекста се да закључити да је повод за декларацију био мађарски закон.



У међувремену се огласила и председница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен „забринута“ због мађарског закона, а пре само два дана изнела је општу критику не именујући Мађарску.

„Оригинална“ реакција Будимпеште

Поређења ради, Орбанова влада је до сада деловала опуштено, делом чак оригинално на масовне критике. У једном саопштењу владе стоји: „Ми се у потпуности слажемо с јучерашњом декларацијом 13 земаља-чланица ЕУ да у ово време, са свим изазовима које оно носи, морамо да сачувамо вредности као што су слобода, демократија, правна држава и људска права“. Истовремено мађарска влада критикује то што декларација није достављена свим земљама на потпис.

ДW је упутио питање мађарској влади, да ли ће Мађарска потписати декларацију, али је остао без одговора.

Међународне критике закона о ванредним ситуацијама нису поткрепљене чињеницама и зато их треба отписати као погрешне и неоправдане – тако би требало да изгледа линија које се до сада држао Орбан. На тај начин критике одбацују министарка правде Јудит Варга и други чланови мађарске владе.

Портпарол владе, Золтан Kовач то ради другачије. На свом блогу абоутхунгараy.хр, често полемише са страним медијима Тако је критички чланак „Њујорк тајмса“ прокоментарисао следећим речима: „Јасно је као дан да спасавање мађарских живота ван Мађарске није приоритет“.

Публициста Жолт Бајер, близак Орбанов пријатељ и суоснивач његове партије Фидес, који је познат по својим мизантропским тесктовима, писао је у свом провокативном стилу о критици закона о ванредним ситуацијама, који означава као Сорош-ефекат. Алудирајући на берзанског милијардера Џорџа Сороша и његов концепт отвореног друштва, свој текст је насловио тако да га се тешко може цитирати: „Свет као отворени клозет“. Сороша ту описује као „одвратног дементног старца“.

Орбанова влада равнодушна на критику

Влада на критике из иностранства „тренутно гледа више равнодушно – није ни изненађена ни уздрмана“, каже мађарски политиколог Атила Тибор Нађи за ДW. Можда због тога што критика садржински није нова, само њена форма је нова – декларација 13 земаља ЕУ, каже Нађи. „Мађарска влада се сада више брине о томе како ће превладати економске последице епидемије, него критиком“, каже Нађи.

Политиколог Агоштон Мраз, који је близак владиним круговима, казао је за ДW да влада не мора да се плаши актуелних критика, јер су неосноване. Мраз верује чак да ће влада на унутрашњеполитичком плану још и профитирати.



„Укупно гледано, неправедни напади на мађарску јачају изборне таборе Фидеса. Ако се влада добро буде изнела с епидемијом и ако се покаже да је међународна критика била неоснована, онда Фидес може да победи на изборима у априлу 2022“.

Замишљени суседи

У источноевропском суседству, у којем су на власти махом десно-конзервативне и десно-националистичке владе, с великом пажњом се прати дискусија о мађарском закону о ванредним ситуацијама.

Словачки политиколог Григориј Масежников каже за ДW да кртику Мађарске сматра разумљивом, јер Мађарска је прекорачивањем правила демократије и правне државе у ЕУ најдаље отишла. Али, сматра да санкције против Мађарске, које захтевају поједини политичари са запада ЕУ, нису прикладне.

„Мађарска није агресор као Русија“, рекао је Масежников и додао да би санкције против Мађарске могле нанети штету целом региону.

Чешки политиколог Јакуб Јанда пледира да ЕУ уведе нови механизам санкција: повлачење новца ЕУ ако се земља не придржава правила и вредности Европске уније. Он наглашава да је Мађарска најбоља савезница с Русијом и Kином у читавој ЕУ, „што је довело до пада поверења појединих чланица у Мађарску“, оцењује Јанда за ДW.

Слично на ствар гледа и румунска активисткиња за људска права, Смаранда Енацхе, копредседавајућа Лиги за Европу, која се већ три деценије ангажује у мађарско-румунском дијалогу. Она је за ДW рекла да би декларација 13 земаља-чланица ЕУ требало и морало да буде сигнал за ЕУ као институцију да се позиционира против ауторитарних тенденција у појединим државама чланицама.

„ЕУ мора да надгледа ситуацију са демократијом и правном државом у свим земљама“, захтева Смаранда Енахе. „У противном ће се Орбанов модел раширити све више у Унији“.



Дојче веле

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.