Време цури: Хоће ли пољопривредници добити дозволе пре него што наступе погубне последице

Време цури: Хоће ли пољопривредници добити дозволе пре него што наступе погубне последице

(Фото: Pixabay/Gavilla)

Пољопривредници у Србији, према новим мерама државе, могу да добију онлајн дозволе да и у току полицијског часа обрађују њиве. Али, многи ратари нису упућени, опремљени и технолошки обучени да интернетом заврше те дозволе брзо. Време за сетву цури, а последице могу бити погубне ако се послови не заврше.

Пред Србијом је најдужи полицијски час до сада који ће трајати 60 сати. Ако желе да искористе лепо време за обраду њива, ратари имају могућност да од државе затраже онлајн дозволу за рад, 48 сати раније. Пандемија вируса корона ставила их је у незгодну ситуацију у јеку сезоне радова.

Време за сетву цури, пољопривредници чекају дозволе

Стручњак за пољопривреду и некадашњи заменик ресорног министра Милан Простран сматра да би пољопривредници требало да имају неограничене дозволе за кретање, уз примену све заштитне опреме, јер посао на њиви не може да чека, односно, сваки засад има своје време.

„Питање сетве и пољопривредних радова је питање живота! Рекао бих и питање нације у наредним годинама. Ако би било по моме, из мера забране кретања у време полицијског часа ослободио бих пољопривреднике и пчеларе. Дани су се продужили и не може да им се ограничи време, а ово тражење дозвола је, по мени, прилично губљење времена и само изазива нервозу код пољопривредника јер су у неизвесности,“ каже он.

Рад на њиви, додаје наш саговорник, почиње од раног јутра, па траје до првог мрака. А у наредних два и по месеца дани су најдужи.




„Србија има око 560.000 пољопривредних газдинстава и нису сви пољопривредници опремљени нити знају да баратају интернетом. Имамо и 80 одсто малих и средњих газдинстава величине од 0, 5 до пет хектара. А власници ових газдинстава се баве скромном производњом чији се производи углавном пласирају на пијацама. Колико су они обучени,“ пита се Простран.

Сетва не може да чека

Невоља је и што сваки производ има своје време за сетву, па не може да се чека.

„Ми морамо да два милиона хектара заоремо, односно, посејемо овога пролећа. То је посао који се у нормалним околностима одвија непрекидно од половине марта до половине маја. Плус, оних 800.000 хектара који су јесенас засејани, а које треба прскати и неговати да би род био ваљан. Ако све ово не будемо постигли на време, последице ће бити страшне ,“ напомиње Простран.

Зоран Зоркић из Угриноваца чија породица обрађује 130 јутара земље, што је отприлике 80 хектара, апелује да се пољопривредницима дају посебне дозволе. Он је од ране зоре на трактору на њиви, сам. Спада међу млађе чланове породице Зоркић, па није у сталном карантину. Време користи да уради што више може на њиви до почетка полицијског часа који почиње од 17 часова.

„Мислим да би држава нама пољопривредницима заиста требало да дозволи да се крећемо бар до 20 часова увече како бисмо сетву завршили на време. Да бисмо успели све то да испрскамо и да спремимо за даље,“ прича Зоран за Спутњик.

Не смеју да се ангажују надничари




Онлајн дозволе су, додаје, у реду за оне који млађе који знају да баратају са том врстом технологије, али би требало да трају дуже и не да се пријављују 48 сати унапред. То му се не свиђа, јер, како каже, за тај период може много да се уради.

„Нико не тражи да радимо ноћу, већ док траје дан. Као што видите, носим маску, иако сам сам на њиви. И нама је у интересу да се заштитимо, имам на трактору дезинфекционо средство, кад дођем пред кућну капију све испрскам. Ово ми је радно одело које иде одмах на прање,“ напомиње он.

О ономе што је засејано јесенас, каже, не сме ни да мисли. Јер, ако ванредно стање потраје неће имати са ким да заврши посао, јер неће смети да узима надничаре због социјалне дистанце.

Стижу јагоде

Простран подсећа да прве за бербу стижу јагоде које се беру ручно што може да буде проблем ако не учествује више људи.

„Надам се да ће се наћи неко решење. У Европи се већ навелико размишља шта ће да раде за сезонске раднике, па тако Немачка има потребу за 40.000 сезонаца. Код нас је то иначе проблем, али у овим условима постаје непремостив“, напомиње он.

Наш саговорник наглашава да би већ сада требало да се посаде шећерна репа и кукуруз, јер им је време за то. Поента је што свака култура има своје време засада, прехране и брања и ако се то пропусти пропушта се род.



Бранкица Ристић / Спутњик

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Више са интернета