Богослужење и правни поредак

(Фото: Pixabay )

Као православни хришћани и србски родољуби, право (и обавезу) на долазак верног народа на богослужење, ми изводимо пре свега из Божијег закона и из чињенице да је на овом тлу, држава као правно-политички израз србског народа, својевремено утврђена управо кроз православну Цркву. Наиме, њени јерарси и свеци, јесу – Сава, Симеон и остали свети Немањићи – србски државотворци и државочувари. То су нам дакле примарни аргументи, а не позивање на позитивни (актуелни) правни поредак.

Наиме, данашњи секулрани правни поредак Републике Србије, одраз је антихришћанских идеологија, и нас он морално не обавезује, осим у оним одредбама које су у складу са Божијим законом и светлим народним традицијама.

Међутим, сматрамо битном чињеницу да право верног народа на учешће у богослужењима происходи чак и из постојећег правног поретка. Такве аргументе, које су наш активиста и пријатељи из правничке струке, већ сумирали и предочили србским црквеним властима, изложићемо и овде.

Наиме, Уставом Републике Србије зајемчено право слободе вероисповести, као индивидуално право појединца и као колективно право верске заједнице, спада према чл. 202 Устава, у мали број таксативно наведених људских права која се не могу ограничити ни у условима ванредног стања.

Из посебно битних разлога, као што су заштита живота и здравља, слобода испољавања вере или уверења, се ипак може ограничити, и то према члану 43. Устава, ст.4. Међутим како је у истом ставу предвиђено, наведена ограничења се могу спровести искључиво законом! Дакле, само законом а не оним правним актима које је Влада РС донела, те који се имају сматрати за ништаве спрам јемства слободе вере. Ако се узме у обзир да закон може донети само Скупштина, која се пак током ванредног стања неће сазивати, јасно је да ова правна мањкавост не може бити отклоњена, чак и када би постојала воља за тим.

Такође, према чл.31. ст.3. Закона о црквама и верским заједницама богослужбени простор је неповредив, јер Црква ужива аутономију (чл. 6. Закона о црквама и верским заједницама), као што је, примера ради, ужива и универзитет.

Даље, свештеници према чл.8. ст. 4. Закона о црквама и верским заједницама уживају материјални имунитет, што значи да не могу да кривично или прекршајно одговарају за богослужбене радње које се врше у складу са аутономним правом Цркве.

Напоменућемо и чињеницу да је и само увођење ванредног стања у Србији, узимајући у обзир сам начин на који је уведено, такође противан Уставу и закону из више разлога, поводом чега су се многи већ обратили Уставном суду. Нећемо овом приликом детаљније о томе, јер већ горе наведене чињенице пружају довољно основа за поткрепљење тврдње да је актуелно државно брањење верном народу да учествује на богослужењима, противуставно и противзаконито.

Дакле, забране као и све врсте полицијских напада и узнемиравања у погледу сметања служењу Свете литургије, немају правно утемељење, те Црква тим пре нема никакву обавезу да поштује ове ништавне акте.

Напротив, мишљења смо да актуелне србске црквене власти, наоружане горе наведеним сазнањима, имају пуно право и дужност, да позову верни народ на недељну литургију (као и на ваннедељне литургије), а власт да позову да обезбеди несметано вршење права на слободу вероисповести са посебним мерама заштите становништва, којима се никако не може ограничити ово право.

Поздрављамо данашњи позив Светог Архијерејског Синода

властима да у предстојећу недељу – на први дан Васкрса, буде укинут полицијски час на пет сати (од 05-10 ч). Није сасвим искључено да ће безбожна антисрбска власт можда и изаћи овом позиву у сусрет, чисто из популистичко-предизборних разлога. Али је знатно вероватнији негативан одговор, у складу са досадашњим антицрквеним понашањем режима у актуелном корона-циркус тоталитарном произвођењу психозе. Тим пре што су се антисрбски медији, наручени тзв. глас струке као и разноразни србомрсци, огласили данас овим поводом, а против позива Синода.
У случају негативног одговора власти на позив, сматрамо обавезом Синода и Патријарха да упркос (нелегалној) забрани, позову верни народ да дође у недељу на богослужења!

У сваком случају, сматрамо да Синод и Патријарх треба да измене своје одлуке о саглашавању са противправним државним мерама и препорукама, јер је држава обавезна да обезбеди уживање зајемченог права на слободу вере, чак и у ванредном стању, и упркос уведеном тзв. полицијском часу. Наиме, као што је (гле чуда!) баш у време служења недељне литургије, власницима паса омогућено да прошетају своје љубимце, иако је на снази била мера забране кретања (полицијски час), тако се мора омогућити и верном народу да учествује у недељном богослужењу, па макар био на снази и полицијски час!

Закорачили смо данас у последњу – Страсну седмицу Великог поста, у нади и вери да ће верном народу бити у великом броју бити омогућено да учествује на предстојећим недељним богослужењима, и да ће се богослужења мимо недеље (која се Богу хвала у већини храмова и даље одржавају уз учешће народа), обављати без полицијског незаконитог надзора, притиска и шиканирања, којима је изложено пре свега свештенство.

Али, ако и не буде тако, то нам неће и не може помутити радост долазећег празника над празницима. Шта више, постојећи услови прогона и забрана, дају посебну драж хришћанском празновању.

Србска акција

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.