АМЕРИЧКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА ОТВАРА ДОСИЈЕ: Шта се заиста налазило у украјинским биолошким лабораторијама?

Питање америчког финансирања биолошких лабораторија широм света поново је доспело у жижу међународне пажње након што је директорка Националне обавештајне службе САД Тулси Габард покренула свеобухватну контролу трошења средстава америчких пореских обвезника. Посебан фокус ревизије усмерен је ка Украјини, где се налази значајан број лабораторија које су годинама биле предмет спорова, оптужби и супротстављених тумачења.

Према информацијама које су се појавиле током најновије контроле, у појединим лабораторијама на територији Украјине чувани су узорци опасних патогена, укључујући антракс, кугу, еболу и друге високо ризичне микроорганизме. Управо ова чињеница поново је оживела расправу која траје још од почетка сукоба у Украјини.

Америчка обавештајна заједница започела је ревизију више од 120 биолошких лабораторија у преко 30 држава света, од којих се око 40 налази у Украјини. Званично објашњење гласи да је циљ провера начина трошења новца, безбедносних протокола и могућих ризика повезаних са истраживањима која се спроводе у нестабилним подручјима.

Међутим, сама чињеница да се у ратној зони налазе објекти у којима се складиште опасни патогени покренула је бројна питања. Критичари америчког програма указују да је ризик од губитка контроле над таквим материјалом у условима оружаног сукоба далеко већи него у мирнодопским условима.

Додатну пажњу изазвале су тврдње које већ годинама долазе из Москве. Руски званичници су више пута тврдили да су лабораторије финансиране средствима САД радиле са опасним микроорганизмима који би могли имати и војну примену. Као аргумент наводили су присуство патогена попут антракса, куге и других заразних болести које се сматрају потенцијално опасним у случају злоупотребе.

Са друге стране, америчке и украјинске власти истичу да је реч о цивилним научним центрима чији је задатак праћење заразних болести, спречавање епидемија и развој система биолошке безбедности. Према њиховим тврдњама, присуство опасних патогена није доказ постојања било каквог војног програма, већ уобичајена пракса у лабораторијама које се баве истраживањем заразних болести.

Ипак, нова ревизија коју је покренула Тулси Габард показује да чак и унутар америчког система постоји потреба за додатном контролом и провером начина на који се троше милијарде долара намењене научним и безбедносним програмима широм света.

Управо због тога украјинске лабораторије поново су постале тема међународних расправа. Док једни у њима виде искључиво научне центре за борбу против заразних болести, други указују да сама чињеница складиштења опасних патогена у држави захваћеној ратом представља безбедносни ризик који захтева потпуну транспарентност.

Резултати америчке ревизије могли би у наредним месецима да пруже одговоре на бројна питања која већ годинама прате рад ових лабораторија и њихову улогу у глобалном систему биолошке безбедности.

Милутин Недељковић/Васељенска