РАСКРИНКАНИ РАЗЛОЗИ ОВАКВЕ СТРАХОВЛАДЕ: Мере нису само епидемиолошке! Цик-цак политика ће му доћи главе?

Краћи полицијски час можда јесте први наговештај релаксације мера, али талас оптимизма кој је вероватно председник хтео да подстакне наставак је цик-цак политике и не делује конзистентно, оценила је Сњежана Миливојевић, професорка Факултета политичких наука.

“Имам на уму те приче око прославе ускршњих празника и полемике да је неопходно држати се правила која нас све штите и та релаксација претпостављам да има разне узроке, а нисам сигурна да су они само епидемиолошки”, рекла је.

Миливојевић каже да јој се чини да смо били у процепу у протеклих месец дана.

“Једна смо од држава са најрестриктивнијим мерама, а са места одлучивања су стално долазиле претње, ширење страха, опомене, строгоћа, за које нисмо увек били сигурни да видимо покриће”, рекла је.

Сви смо свесни, додаје, да ова изузетна планетарна ситуација захтева увођење мера, али начин на који је то урађено овде оставља многе дилеме.

У неколико земаља које добро пролазе кроз кризу, на челу влада су углавном жене, каже гошћа Новог дана, које су показале другачији стил руковођења кризом који се показао бољим.

Како је оценила, од немачке канцеларке Ангеле Меркел до председнице владе Новог Зеланда Јасинде Ардерн, те лидерке показале су одлучност и истовремено висок степен емпатије која је била неоходна грађанима и показале су праве лидерске квалитете.

“Нису се ти квалитети испољили само у начину на који се пролази кроз кризу, него и у начину на који ће се друштво опремити за период после кризе. Начин вођена кризе, чији смо ми имали прилике да видимо један од најексплицитнијих видова, објавио је рат вирусу, па смо на све околности још били увучени и у ратно стање. Тај модел владања и проласка кроз кризу подразумевао је поништавање институција, пребацивање кривице, нетрпељив однос према грађанима који су стално опомињани да су криви, да не говоримо о старијима од 65 који су били у најстриктијем карантину”, каже она.

Код нас је била очигледна цик-цак политика, додаје.

“Она се посебно испољила у оносу према медијима, па је тако донет закључак о извештавању, који је одмах повучен, ухапшена је новинарка Ана Лалић, па је после једне ноћи пуштена, донета је одлука о удаљавању нованара са конференција Кризног штаба, па је најављено да ће та одлука бити повучена”, објашњава.

Како је додала, одлуке се доносе и мењају без икаквог објашњења, а грађани нису неспособни да схвате, нити су неодговорни када им се објасни мера.

Много боље пролазе друштва у којима су жене лидерке подстицале да друштва заједно прођу кроз кризу, од оних земаља, у којима смо и ми, са низом руководећих тактика, које је имао и Доналд Трамп, а које су грађане делиле, продубиле јаз који у земљи већ постоји, проналазе кривце, избегавају било какво преузимање одговорности и које су затварале медије, оценила је.

Дошло је до ескалације напада на медије и проглашавање медија кривцима – то је, како је рекла, системска одлика оваквог поретка у којем су властима медији кључни непријатељи, уз опозицију.

“Испоставило се је једна обична ствар као новинарско питање, постала проблем јер се испоставило да моћ припада онимо који имају право да не дају одговор. Суспендовали су право на одговор и питања су изговарана у празно уместо да нам полажу рачуне и уместо да добију наше поверење и подршку да заједно прођемо кроз кризу”, истакла је Миливојевић.

Ако кренете у рат истог момента кад друштво разара пандемија, јер једино ту метафору имате у глави, изведете војску и оружје на улице, схватите како се пред очима топи тај начин одбране друштва, рекла је.

Знамо колико се улагало у војску и оружје, а ако се сада изводи војска са оружјем на улице у одбрани од вируса – то није добар одговор и то је гротескна ситуација, каже.

Друштво, сматра Миливојевић, мора да се припреми на другачији одговор.

“За излазак из кризе, а то неће бити један дан после и повратка на нормалност која је била некад нема, било би паметно да пробамо да се организујемо другачије и из кризе нешто научимо, а не видим ту иницијативу. Мислим да смо сви били спремни да се на различите начине ангажујемо, али овде иницијативе ударају о зид”, оцењује.

Како је рекла, строге мере биле су уведене и да би се паралисала свака иницијатива.

“То је већ урадио и вирус, али не треба му помагати, већ наћи начин да се људи у изолацији не осећају искључено, већ да се повежемо другачије”, додаје.

Како је рекла, постоји страпна потреба да се контролише наратив у кризи, а криза нема наративни смисао и ту настаје проблем.

Она је рекла и да није приметила неку активност Заштитника грађана Зорана Пашалића. “Чини ми се да мало више штити власт него грађане, имао је доста прилика да реагује а није, али би било добро да грађани осете да имају некога на својој страни”, закључила је.

Н1