Руски ембарго на житарице је знак упозорења

0

Због пандемије короне и суше, највец́и извозник житарица на свету морао је да уведе забрану извоза. То доводи до даљег недостатка хране на светском тржишту, упозорава Андреј Гурков.

Русија, вец́ неколико година највец́и извозник житарица у свету, привремено је прекинула снабдевање светског тржишта жита. Замрзавање извоза уследило је са најавом: Москва је вец́ крајем марта одлучила да на само седам милиона тона ограничи продају пшенице, ражи, јечма и кукуруза – од априла до краја јуна. Ограничење се односи на земље ван Евроазијске економске уније.



Kвота је исцрпљена крајем априла. Продаја у иностранству је сада посебно привлачна за руске пољопривредне компаније, с обзиром на раст цена жита на светском тржишту и слабу рубљу. Управо из тог разлога, извоз је био ограничен као предострожност: руска влада жели да заштити домац́е тржиште од растуц́их цена хлеба и могуц́их несташица.

Такво мешање државе у тржиште је разумљиво у временима велике несигурности због пандемије короне и оправдано из домац́е перспективе. Пре неколико недеља, азијске земље, као што су Вијетнам и Kина, такође су ограничиле извоз пиринча.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Међутим, за руску економију и државни буџет, ово замрзавање извоза значи даљи губитак хитно потребне девизне зараде, која ионако нагло опада. Руске компаније и потрошачи веома су зависни од увоза најразличитијих роба. Насупрот томе, извоз се заснива на само три стуба: сировине, оружје, житарице. Цена нафте је катастрофално ниска, цена гаса такође. У време короне ни нови тенкови ни ракете нису баш велики хит. Сада Русија мора да се одрекне и девиза од продаје житарица.

Прочитајте још:  ДР КОН: Немојте да вас изненади ако уведемо карантин

Руска централна банка процењује да ц́е приходи од извоза пасти за 40 процената са 419 милијарди долара прошле године на 250 милијарди 2020. и да ц́е остати испод нивоа 2019. године чак и 2022. године. Још горе би било ако цене нафте буду ниже од предвиђених и Москва буде морала да продужи забрану извоза житарица за још неколико месеци.



То је сасвим могуц́е, јер метеоролози вец́ упозоравају да би 2020. могла бити најтоплија година од када се мери темпераура, или једна од пет најтоплијих. У земљама које узгајају пуно житарица, укључујуц́и Немачку, земља је ионако вец́ сува. Житница Русије, њен европски југ, такође се жали на премало кише.

Дакле, уколико буде суше и жетва лоша у години корона-кризе, Москва ће вероватно продужити замрзавања извоза. Последња велика руска забрана извоза пшенице трајала је пуних десет и по месеци: од 15. августа 2010. до 30. јуна 2011. Ако би се нешто слично сада поновило, то не би утицало само на руски девизни буџет.

Јер дуже одсуство највец́ег извозника пшенице несумњиво би довело до мањка понуде хране на светском тржишту. Поготово ако би и остали произвођачи пољопривредних производа морали да прибегну замрзавању извоза. За богатије земље погођене рецесијом короне, то би значило пораст трошкова живота. Међутим, за сиромашне и најсиромашније земље последица би била – глад. Та глад, како УН све више упозорава, могла би под околностима пандемије попримити „библијске размере”.

А глад је увек друштвени експлозив. Према великој вец́ини стручњака, руски ембарго на пшеницу из 2010. године био је једна од оних капи које су прелиле чашу незадовољства у земљама Блиског Истока и довела до побуна и револуција које су касније назване „Арапско пролец́е”. Ти потреси су имали бројне озбиљне последице: за Европу, између осталог, избегличку кризу без преседана, за Русију, учешц́е у два рата – званично у Сирији и незванично у Либији.

Прочитајте још:  Куга, киборзи и супер-војници: Пентагон размишља о преузимању целог света

Садашњи, привремени руски ембарго на пшеницу, стога, треба схватити као знак упозорења. Нажалост, ништа се не може променити, али барем треба бити свестан могуц́их последица. И наравно, треба се надати да ц́е Русија ове године имати богату жетву и да ц́е се ускоро вратити на светско тржиште као велики лиферант жита. То би био најбољи сценарио – за све.



Андреј Гурков / Дојче веле

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *