ДА ЛИ ЈЕ КИНА ЗНАЛА НЕШТО ШТО ДРУГИ НИСУ? Сада је јасно зашто је спремно дочекала кризу изазвану короном, у овоме је тајна!

Док је друга највећа светска економија, Кина, претрпела прво привредно смањење због пандемије Ковид-19, неки стручњаци тврде да се земља већ дуже време припремала за могућу кризу.

РТ је разговарао са економистима како би открио да ли је Пекинг предвидео економски пад и о реакцији кинеске владе на њега.

– Нико, укључујући Пекинг, није могао да предвиди дубину и тежину ове пандемије, посебно криптичне параметре преноса по којима се шири вирус Ковид-19. То је уистину пандемија, која се догађа једном у сто година – рекао је Сорав Гупта, старији сарадник Института за кинеско-америчке студије.

Према његовим речима, Кина је била боље припремљена, јер је “у пуно здравијој фискалној позицији, у поређењу са већином напредних економија и других економија у развоју”.

Гупта је објаснио да је ниво дуга централне владе, као проценат БДП-а прилично скроман, што значи да на владином рачуну има довољно простора за политику повећавања средстава. Такође, ниво дуга потрошача, у односу на приходе је скроман, па ни они не превладавају те слободно могу отворити своје новчанике.

Његове наводе поновио је Ендрју Лијанг, међународни и независни кинески стратег, који је рекао да је “Кина увек усмерена на дугорочну стратегију” и боље је припремљена за сваку кризу захваљујући државном капитализму.

– Држава може да усмери велика средства и мобилизује предузећа и људе ефикасније од Запада. Иста способност демонстрирана је током азијске финансијске кризе 1997-1998. и светске финанцијске кризе 2008. – рекао је Лијанг.

Према Темуру Умарову, стручњаку за Кину и централну Азију у московском центру Карнеги, свака се држава налази у различитој економској ситуацији, па се и њихов одговор на пандемију коронавируса разликује. Иако су неке земље најавиле бројне пакете економских подстицаја, Кина се сресредила на опоравак домаће потрошње, као и на помоћ малим и средњим подузећима, рекао је. Сви аналитичари сложили су се да ни Кина нити друге земље нису могле предвидети размере тренутне кризе.

– Постоји цунами негативних ставова о Кини, који су настали као последица ширења кризе. Америка је додатно допринела лошем стању. Али Кина је и даље друга највећа економија, већа од осталих земаља БРИЦ-а заједно – рекао је Лијанг.

Напоменуо је како много већи број земаља има Кину као свог највећег трговинског партнера, а не Сједињене Државе.

– Успркос раздвајању које су узроковале САД, сложеност модерних производних процеса практично онемогућава раздвајање свега од Кине, од материјала попут ретких елемената до компоненти и делова, па чак и логистике, с обзиром на то да је већина највећих светских контејнерских лука у Кини. Земља такође брзо надограђује своје врхунске технологије, укључујући 5Г и вештачку интелигенцију – рекао је он.

Не треба тражити неке циљане акције кинеске владе како би се припремила економија земље за следећу кризу, рекао је Сергеј Луконин из Института за светску економију и међународне односе.

Економиста, специјализован за кинеске студије, указао је на чињеницу да је кинеска економија постала стабилнија у последњој деценији.

– Сада разумеју како кренути даље – посебно током ове кризе када је све повезано с интернетом и дигиталним услугама.

Према Гупти, кинеска економија биће у порасту касније ове године, а чак ће и годину завршити са укупним позитивним растом.

– Неће постојати опоравак у облику слова В и засигурно раст неће бити нигде близу циља од шест одсто, пре Цовид-19. Раст ће се више кретати у распону од од један до два одсто – рекао је, и додао:

Али чак и по овом ниском стандарду, Кина ће бити најбрже растућа економија међу главним економским силама ове године, а Источна Азија, Азија-Тихи океан, најбржа растућа економска регија света.

Логично.рс