Како је немачки Уставни суд затресао темеље ЕУ

(Фото: CC0 / Unsplash)

Коронавирус говори о распаду Европске уније према сценарију Совјетског Савеза, рекла је Марин ле Пен. Њен горљиви противник, такозвани филантроп Џорџ Сорош, такође је упозорио на опасност од пропасти ЕУ. Оба су та предвиђања дана након што је, први пут у историји, врх ЕУ запријетио да ће увести санкције својој главној земљи – Њемачкој.

У Европи се догодила “извјесна аномалија“ и отворило се питање о увођењу санкција против Њемачке. Ово се догађа први пут. То је раније била нормална процедура против „нелибералне“ Мађарске и ауторитарне Пољске, али санкције против свете Њемачке, и то из средишта ЕУ која заступа управо Њемачку, то је дефинитивно било неочекивано. Разлог спора, куповина државних обвезница и монетарна политика БундЕЦБанке, није толико битан колико и сама чињеница. Наиме, европска бирократија још једном потврђује првенство над појединим земљама чланицама, не искључујући у овом случају ни Њемачку. Зато је Велика Британија и “побјегла” из ЕУ, јер је бившем царству било неподношљиво да им укори стижу од анонимних бирократа.



Протеклог викенда је предсједница Европске комисије Урсула Фон дер Лајен запријетила је да ће покренути поступак против Њемачке због одлуке њемачког Уставног суда од петог маја о дјелимичној неспојивости радњи Европске централне банке с темељним њемачким законом. Ова чињеница дјелује посебно занимљиво ако се присјетимо да је сама Фон дер Лајен Њемица, које је донедавно обављала дужност министарке одбране. Ушла је у фотељу предсједнице европске владе прије само шест мјесеци, и то на захтјев своје више сараднице, канцеларке Ангеле Меркел.

Раније је њемачки политолог Александер Рар одлуку Уставног суда Њемачке од петог маја назвао “епохалном”, јер је тај дан нанесен “рушилачки ударац” јединству ЕУ. “Чињеница да је највиша национална судска власт у Њемачкој осудила и назвала политику Европске централне банке неуставном је повијесна”, рекао је Рар.

Суштина пресуде Уставног суда је сљедећа. Од самог почетка “коронакризе” је ЕЦБ откупила дугове државних и приватних подузећа широм Европе. Тада је, грубо речено, ЕЦБ почела штампати новац како би уравнотежила ситуацију. Потом је Уставни суд Њемачки оптужио Европску централну банку да уништава заједничку валуту и ствара ситуацију друштвене неправде. Заправо, ЕЦБ удара на џеп обичних Нијемаца. „Брисел ће морати уложити огромне напоре на поновној консолидацији ЕУ, а хоће ли то успјети, сада је тешко рећи “, нагласио је Рар.

НАКОН НЕМАЧКЕ САДА СВИ ИМАЈУ ПРАВО ПРЕИСПИТАТИ ЗАКОНЕ ЕУ
Амерички милијардер Џорџ Сорош такође је одлуку њемачког суда сматрао изванредним догађајем. У интервјуу за британски Индепендент предвидио је распад Европске уније. ТАчније, то ће се догодити ако друге земље, након Њемачке, почну преиспитивати такозвану Европску правну стечевину, „свету краву“ ЕУ која се не доводи у питање.

“Могу ли Мађарска и Пољска одлучити хоће ли слиједити европске законе или своје судове, на чији је легитимитет ЕУ бацила озбиљну сумњу? Ово се питање тиче самог срца ЕУ, која се темељи на владавини права. Пољска је одмах искористила прилику и најавила првенство својих судова под надзором владе над Европским правом“, приговара Џорџ Сорош.

Истина, Сорош зна бити склон драматичним прогнозама, које се, у правилу, не остварују. Прије годину дана Сорош је већ прорицао пропадање ЕУ и пропусте у Украјини, али се то није обистинило. Треба имати на уму да Сорош није само финансијски теоретичар, он је велики инвеститор, па се понекад његове прогнозе могу сматрати изјавама које погодују његовим пословним интересима и може дизати и спуштати улоге. Својевремено је Сорош покушао срушити и њемачку марку, након што је раније нанио велику штету британској фунти.



Наиме, прије годину дана је Сорош је у свом чланку на страници Проџект синдикет био огорчен што је становништво Европске уније у хибернацији, а “ако се не пробуди, ЕУ ће се распасти баш као и Совјетски Савез 1991.” Међутим, тренутни спор између Брисела и Берлина је својеврсни парадокс. Бивша званичница у свему подређена Ангели Меркел, Урсула Фон дер Лајен, ушла је у сукоб са судом своје земље.

ЊЕМАЧКОЈ ТРЕБА ЕУ, АЛИ НЕ ЖЕЛИ ДАТИ НОВАЦ ЗА ЊЕНО СПАШАВАЊЕ
Овај је сукоб врло знаковит. У Европској унији сви су навикли на то да Нијемци увијек диктирају све, јер се Њемачка сматра неформалним вођом ЕУ и највише је заинтересована за њено очување.

Али Нијемци сада не желе преузети одговорност за популистичке и лоше осмишљене одлуке других земаља, као на примјер Италије. Подсјетимо, тамо су сада на власти бивши покрет, сада странка Покрет пет звезда и бивши социјалдемократи ПД. Лига Матеа Салвинија је изашла из владе. Како Покрет пет звезда чине „антисистемски“ заступници, међу њима и а дословно свега, укључујући такозване „антиваксере“, чија је кривица што се одмах и без оклијевања нису предузеле потребне мјере да се изолују жаришта пандемије. „Освијестили“ су се када је већ било касно, а посљедице су свима познате. Али Италија је само једна од земаља која је у сукобу с Њемачком око „монетарне солидарности“, за коју Берлин не жели ни чути.

Тако да се ово неће завршити једним сударом. Биће и других. Након одласка Уједињеног Краљевства се укупни буџет ЕУ смањио за 20 одсто. Дакле, мораће се резати трошкови, а многе земље, посебно Средња и Источна Европа, које остају примаоци, а не донатори, противе се томе. Инсистирају на томе да Стара Европа повећа своје доприносе. Ту су и Италија и Француска које траже коронавирусне обвезнице солидарности, односно да се њихови финансијски губици прелију на цијелу Еврозону, што је Ангела Меркел одбила још у фази најаве ове иницијативе.

БРИСЕЛ НЕМА НИКАКАВ ПЛАН
Брисел заправо нема јасан план за излазак ЕУ из кризе. Сада слиједи озбиљна економска депресија, стога би неке богате земље ЕУ могле поставити питање зашто не би дјеловале независно? Један од главних проблема привреде ЕУ постаје прецијењени евро, што повећава трошкове производње и пружања услуга и, примјера ради, кочи обнову сектора туризма. Сада се поставља питање како се извући из депресије, заједно или појединачно? А то може значити и излазак из Европске уније. Али с геостратешке тачке гледишта, излаз из утицаја еврократије ће се догодити у зони руске гравитације.

На континенту у Европи постоји само једна велика противтежа, а то је Русија, с којом ће сада многе европске нације почети тражити нормализацију односа. Свједоци смо појаве центрифугалних трендова у ЕУ. Истовремено, Брисел неће тихо гледати на овај поступак. На располагању има пуно полуга, прије свега новац Европске централне банке. Стога на власт на изборима морају доћи темељно нове снаге које су спремне изазвати врх Европске уније.



У Француској би једна од тих нових снага очито могла бити “Национално окупљање” на челу с Марин ле Пен. Она је у уторак рекла да су дани Европске уније, која је “вештачка творевина”, одбројани. И присјетила се судбине “Совјетског царства“, које се такође распадало због “идеолошког апсурда”.

Марин ле Пен заузврат предлаже стварање „Европе нација“, која би се темељила на поштовању националних карактеристика сваке земље. Француска политичарка је напоменула да је коронавирусна криза означила почетак ових промјена и вратила је Европљанима ријечи “границе”, “суверенитет” и “национални интереси”.

У међувремену, многи не вјерују да су дани Европске уније одбројани. Према заговорницима ове тврдње влада мишљење да Њемачка то неће дозволити, јер је главни извозник производа на европско тржиште и главни корисник јединствене валуте евра. Берлин и прима од Европске уније пуно више од осталих земаља и има највише корити од њеног постојања, што је свима више него јасно.

Њемачка би на крају могла одлучити да и даље остане зависна од Сједињених Држава, присиљена рачунати с европском бирократијом, коју је сама наметнула Европи, али ће заузврат имати огромне користи. Чак и по цијену могућих санкција које се, врло вјероватно, против ње неће увести.

Али ово су све прогнозе „очекиваног исхода“, док раздобље пред нама, с рецесијом и све већим подјелама унутар ЕУ, носи нове изазове и нове свађе. Стога се у овом тренутку може закључити да је „локомотива ЕУ“ направила корак који би могао бити сигнал осталима да размисле зашто би увијек и по сваку цијену слиједили диктат ЕУ, укључујући у случајевима када се то коси с њиховим националним законодавством, да не говоримо о штети по националне интересе већине земаља у ЕУ, што је постало праивло, а не изузетак.

Аутор Небојша Бабић

Извор Фејсбук страница Небојше Бабића



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.