Хрватска, председавајући ЕУ, организовала помен нацистичким усташама

Хиљаде демонстраната протестовало и узвикивало: „Смрт фашизму, слобода народу” (EPA/FEHIM DEMIR)

Први пут у Европи после 1945. је једна земља, која председава Европском унијом, организовала догађај који „чињенички значи наклоност добу нацизма”, пише француски лист Монд и наводи да је „Загреб, који председава ЕУ, организовао одржавање почасти војницима пронацистичког хрватског усташког режима” у главном граду Хрватске и у Сарајеву. Монд јавља и да је због тога више хиљада „дубоко потресених” грађана, противника нацизма, одржало демонстрације испред катедрале у Сарајеву, где је одржана помен-миса војницима усташког режима.

Париски дневник подвлачи да је „Хрватска, која током шест месеци председава Европском унијом, одала почаст 16. маја у Загребу и Сарајеву, сећању на војнике хрватске пронацистичке усташке државе, које су ликвидирали припадници југословенског покрета отпора 1945”.

„То ‘обележавање Блајбурга’ се обично одржава у истоименом селу у Корушкој, у Аустрији, где су поражене усташе заробљене и ликвидиране од стране комунистичких партизана на крају Другог светског рата”, додаје Монд.



И напомиње да је, у почетку „та прикривена манифестација, откако је Хрватска постала независна 1991, постала место окупљања хрватских и европских неонациста”.

А будући да су аустријске власти ове године забраниле то окупљање, пише Монд, „хрватски парламент је одлучио да обележавање организује на једном гробљу у Загребу и, уз подршку Католичке цркве и (националистичке) Хрватске демократске заједнице у Босни, такође, у катедрали у Сарајеву”.

„Мада је такав помен уобичајен у Хрватској у последњих тридесет година, саопштење да ће мису одржати и надбискуп Сарајева, кардинал Винко Пуљић, дубоко је потресло грађане главног града Босне и Херцеговине”, пише париски дневник, преноси Бета.



И, како истиче, „због тога су већ више недеља антифашистичке организације и представници јеврејске, српске и ромске заједнице, чији су припадници били највеће жртве нацистичког терора између 1941. и 1945, изражавали осуду тог догађаја, чему су се придружиле и муслиманске бошњачке странке”.

Монд јавља да је више хиљада демонстраната протестовало у часу кад је двадесетак католичких свештеника одржавало помен у сарајевској катедрали, „а протестна поворка је кренула из четврти Маријин Двор, места последњег усташког злочина, јавног вешања 55 антифашиста у марту 1945, а окончана је пред Вечним пламеном, спомеником ослобођења Сарајева 6. априла 1945”.

„Сарајлије су узвикивале ‘Смрт фашизму, слобода народу’, што је гесло Југославије”, наводи француски дневник.

И закључује да је „организатор протеста, председник удружења антифашиста Нијаз Скендерагић изјавио да је то ‘одговор грађанског, слободног и антифашистичког Сарајева онима који покушавају да славе ратне злочинце’“.



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.