Хрватска, председавајући ЕУ, организовала помен нацистичким усташама

Први пут у Европи после 1945. је једна земља, која председава Европском унијом, организовала догађај који „чињенички значи наклоност добу нацизма”, пише француски лист Монд и наводи да је „Загреб, који председава ЕУ, организовао одржавање почасти војницима пронацистичког хрватског усташког режима” у главном граду Хрватске и у Сарајеву. Монд јавља и да је због тога више хиљада „дубоко потресених” грађана, противника нацизма, одржало демонстрације испред катедрале у Сарајеву, где је одржана помен-миса војницима усташког режима.

Париски дневник подвлачи да је „Хрватска, која током шест месеци председава Европском унијом, одала почаст 16. маја у Загребу и Сарајеву, сећању на војнике хрватске пронацистичке усташке државе, које су ликвидирали припадници југословенског покрета отпора 1945”.

„То ‘обележавање Блајбурга’ се обично одржава у истоименом селу у Корушкој, у Аустрији, где су поражене усташе заробљене и ликвидиране од стране комунистичких партизана на крају Другог светског рата”, додаје Монд.

И напомиње да је, у почетку „та прикривена манифестација, откако је Хрватска постала независна 1991, постала место окупљања хрватских и европских неонациста”.

А будући да су аустријске власти ове године забраниле то окупљање, пише Монд, „хрватски парламент је одлучио да обележавање организује на једном гробљу у Загребу и, уз подршку Католичке цркве и (националистичке) Хрватске демократске заједнице у Босни, такође, у катедрали у Сарајеву”.

„Мада је такав помен уобичајен у Хрватској у последњих тридесет година, саопштење да ће мису одржати и надбискуп Сарајева, кардинал Винко Пуљић, дубоко је потресло грађане главног града Босне и Херцеговине”, пише париски дневник, преноси Бета.

И, како истиче, „због тога су већ више недеља антифашистичке организације и представници јеврејске, српске и ромске заједнице, чији су припадници били највеће жртве нацистичког терора између 1941. и 1945, изражавали осуду тог догађаја, чему су се придружиле и муслиманске бошњачке странке”.

Монд јавља да је више хиљада демонстраната протестовало у часу кад је двадесетак католичких свештеника одржавало помен у сарајевској катедрали, „а протестна поворка је кренула из четврти Маријин Двор, места последњег усташког злочина, јавног вешања 55 антифашиста у марту 1945, а окончана је пред Вечним пламеном, спомеником ослобођења Сарајева 6. априла 1945”.

„Сарајлије су узвикивале ‘Смрт фашизму, слобода народу’, што је гесло Југославије”, наводи француски дневник.

И закључује да је „организатор протеста, председник удружења антифашиста Нијаз Скендерагић изјавио да је то ‘одговор грађанског, слободног и антифашистичког Сарајева онима који покушавају да славе ратне злочинце’“.