После короне, у први план опет избија турско-грчка криза око миграната

Како јењава пандемија ковида 19, тако у први план поново избија избегличка криза која је на тренутак била у другом плану. На релацији Брисел–Анкара опет се размењују оптужбе као што је био случај пре него што је у марту стигао вирус корона који је тешко погодио Турску.

„Анкара нема снаге да експлоатише избеглице за остварење својих политичких циљева. Европска унија сада има капацитете, средства и политичку вољу да ефикасно заштити своје спољне границе”, изјавио је Јуроњузу комесар за унапређење европског начина живота Маргаритис Хинас. То је, у ствари, био његов одговор на недавно упозорење шефа турске дипломатије Мевлута Чавушоглуа да су границе његове земље и даље отворене за избеглице које желе да се домогну „бољег живота” на западу континента.




Председник Реџеп Тајип Ердоган је, после више пута поновљених претњи, крајем фебруара подигао рампе за избеглице на западним границама. На удару су се нашле Бугарска, а посебно Грчка. У Бриселу су оптужили Анкару да „уцењује” ЕУ како би преко леђа избеглица остварила своје политичке циљеве и решила отворене проблеме на релацији Анкара– Брисел и обратно.

У Анкари, која с унијом већ дуже време не може да нађе помирљив језик о многим проблемима, дочекали су изјаву комесара Шинаса као двоструки изазов: мање Европске комисије, а много више Атине која води рачуна о „својим себичним интересима” и притом крши међународне конвенције о људским правима.

„То је више политички став Атине, него ЕУ”, изјавио је портпарол Министарства иностраних послова у Анкари Хими Аксој, оптужујући Европску комисију што још није покренула истрагу о „злочинима” које су у последње време грчке службе безбедности извршиле над избеглицама на пограничној реци Марици (Еврос). „Турска само тражи фер поделу тешког избегличког проблема који треба заједнички да решавамо”, поручују из МИП-а.

У Анкари тврде, позивајући се на међународне организације које се боре за људска права, да се на граници између две земље грчке снаге немилосрдно обрачунавају с мигрантима: убиле су двојицу избеглица, док је једна жена нестала. Од краја марта војска и полиција су на силу вратиле у Турску 250 избеглица. „Атина одбија да прими њихове захтеве за азил што је у супротности с универзалном декларацијом о људским правима”, истичу у Анкари.




Анкара и Брисел су у марту 2016. године постигле договор о заједничкој борби против најезде избеглица, највеће у годинама после Другог светског рата. Турска се обавезала да на својој територији задржи илегалне мигранте који немају право на азил, док је ЕУ заузврат обећала да ће јој помоћи са шест милијарди евра. Договорено је такође да се оживе посустали приступни преговори Турске о уласку у ЕУ и да се покрене процедура за укидање виза за турске држављане.

Турска је досад углавном зауставила тај мигрантски талас на својој територији. У Анкари упорно тврде да ЕУ не испуњава своје обавезе: Брисел је досад уплатио само половину обећаних средстава, изостало је оживљавање преговора као и укидање виза за турске држављане. Недавно је договорено да шефови дипломатија ЕУ Ђузеп Борељ и Турске Чавушоглу покушају да пронађу обострано прихватљива решења што очевидно неће ићи ни лако ни брзо.

Турска више не зна шта да ради с избеглицама: у Анадолији је привремено уточиште нашло скоро четири милиона бескућника који су углавном стигли из Сирије. Иницијативу Анкаре да се у пограничном подручју суседне земље створи „безбедна зона” где би се вратило више од милион миграната, у Европској унији не прихватају да финансирају све док се не нађе политичко решење десетогодишње кризе у Дамаску. Према оквирним рачуницама за то би требало обезбедити 20 милијарди долара како би се подигла насеља, болнице, школе и други објекти који су неопходни за битисање армије бескућника.



Војислав Лалић / Политика

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.