ШОКАНТНА АНАЛИЗА: Заборавите на Русију и Америку, сукоб ове две силе потрешће свет! (ВИДЕО)

У чланку објављеном у америчком политичком часопису “Форин Полиси” пише да су Кина и Индија пре три деценије успоставиле примирје како би избегле сукобе. Међутим, Пекинг је сада пуно јача сила, пише лист, скрећући пажњу на напетости између две стране.

Сумит Гангулy и Мањет Пардеси, аутори текста објављеног у америчком магазину, додају како напетости између Индије и Кине нису новост. Две земље су водиле рат на граници 1962. године, и од тада су сукоби настављени.

Недавни догађаји указују на то да је ескалација врло могућа. Обе стране имају велике војне снаге које се све више размештају дуж спорне границе. Према томе, мир се више не може узимати здраво за готово.

Двојица аутора спомињу сукобе који су се догодили раније овог месеца и кажу како већина тих сукоба очито произилази из различитих процена положаја такозване линије стварне контроле, де факто међународне границе.

Након дугог раздобља релативног затишја уз кинеско-индијску границу, војни окршаји поново долазе у први план. Према индијској влади, кинеска војска је прешла на индијску територију око 1.025 пута у периоду између 2016. и 2018. године. С обзиром на то да границе Кине и Индије још увек нису дефинисане, таква кршења вероватно могу бити последица различитих перцепција Пекинга и Њу Делхија везано за подручје на којем се простиру њихове територије, стоји у тексту.

Форин Полиси додаје да су се индијске и кинеске снаге бориле два месеца у Докламу 2017. и да је тада постојала велика вероватноћа за избијање озбиљног војног сукоба. Такође, сукоби између две стране избили су и 1988. године, због чега је индијски премијер Рајив Гандхи посетио свог колегу Денга Xиаопинга у Пекингу како би поправио односе.

У чланку се истиче како су се два челника сложила успоставити односе окренуте будућности и оставити важна питања, попут граничног спора, привремено по страни. Разлог за овај прагматизам почива у економским и стратешким факторима, јер су и Кина и Индија имале потребу за стабилним вањским окружењем ради јачања домаћег економског развоја.

Аутори објашњавају да се материјална равнотежа снага између Кине и Индије од тада драстично променила. Кинески БДП је тренутно порастао петоструко и достигао је 13,6 билиона долара у 2018. години у поређењу са 2,7 билиона долара у Индији. Кина је потрошила 261,1 милијарди долара на трошкове одбране у 2019. години, што је скоро четири пута више од укупне потрошње Индије од 71,1 милијарде долара. Иако је положај Индије као економске и глобалне силе ојачао током последње три деценије, њена релативна снага у односу на Кину знатно је опала.

Аутори верују да је Кина последњих година постала много упорнија у својим спољним пословима, од активности на изградњи вештачких острва у Јужном кинеском мору до јаке дипломатије у суочавању са пандемијом коронарног вируса.

https://youtu.be/XDG90jeP2iQ

Они додају да су неки стручњаци тврдили да је транзиција моћи између Кине и Сједињених Држава, тренутног глобалног хегемона, предстојећа. Иако је Њу Делхи постао озбиљнији играч у глобалној политици, овај успон не изазива велику забринутост за Сједињене Државе.

Недавни сукоби између Кине и Индије на граници све су забрињавајући у контексту ове промјењиве динамике моћи, наводи се у тексту.

Аутори закључују да развијање стратешких партнерстава са другим земљама може спречити избијање додатних сукоба на граници, али то неће решити суштинска питања која су отворена у кинеско-индијским односима, укључујући гранични спор.

АлЏазира