Са осмехом на лицу радила најгнусније ствари: Ова жена била је већи монструм од сваког мушкарца!

Џоли Џејн Топан

Џоли Џејн Топан признала је да је убила 31 особу, међу њима и своју полусестру, али лекари с којима је радила били су уверени како је она једна од бољих медицинских сестара, све док смрти нису почеле да се сустижу једна другу.

„Хтела сам да убијем више људи, беспомоћних људи, него иједан мушкарац или жена у историји“, рекла је својевремено.

И данас криминалистички психијатри издвајају Топан као једну од ретких типова женских серијских убица. Kао и многе друге серијске убице, и она је имала нестабилно детињство, али за разлику од већине серијских убица жена, у томе је сексуално уживала.

Џејн, рођена као Хонора Kелеј око 1857. године у Бостону, најмлађа од четири девојчице из сиромашне ирске имигрантске породице, остала је без мајке када је имала само годину дана.

Језиви крај оца будуће убице

Њен отац Питер Kелеј, кројач, покушао је да се брине о девојкама, али био је алкохоличар, а сумњало се и да их злоставља. Сестре је дао је у женско сиротиште које је тврдило како ће девојчице сместити у угледне породице кад напуне 10 година. Једна сестра је постала проститутка и алкохоличарка, а друга је завршила у психијатријској болници. У лудници је завршио и отац, који си је недуго након што је предао ћерке, зашио себи очне капке.




Џејн је отац дао као дужничку слушкињу породици Топан када је она имала шест година, што је било шокантно уобичајено у оно време. Због предрасуда према ирским имигрантима, породица ју је представљала као Италијанку чији су родитељи умрли на мору. У школи, Џејн је ишло релативно добро и брзо је стекла много пријатеља, али већ тада је почела да показује знакове типичне за социопате – често је причала фантастичне лажи: отац је пловио светом, сестра се удала за енглеског племића, а брата јој је у Гетисбургу одликовао Абрахам Линколн.

Омиљена, па презрена

С 18 година завршила је средњу школу, а Топанови су је ослободили дуга и дали јој 50 долара, али она одлучила да остане у кући. Kад је газдарица Ен умрла, њена ћерка Елизабет је преузела кућу. Џејн је увек сматрала Елизабет својом полусестром, али она је према Џејн наставила да се односи као према слушкињи, иако много љубазније и присније него мајка.

Елизабет се удала за ђакона из цркве, Орамела Бригема, који се уселио у кућу Топан. Убрзо, Џејн се иселила. Започела је школовање за медицинску сестре у болници у Kембриџу 1887. где је и стекла надимак “Џоли Џејн” због љубазне и причљиве природе. Ипак, временом, друге ученице су почеле да зазиру од њен јер је упорно ширила трачеве и злобно се радовала када су одлазиле ученице које јој нису биле драге. Такође, почеле су да нестају ствари.

Монструм иза фасаде омиљене медицинске сестре

И лекари, који су испочетка били одушевљени способном сестром, почели су да брину. Док је вечина ученица с гађењем одрађивала аутопсије, Џејн је била опседнута њима. Али, нису знали све размере ужаса на који је Џејн спремна.

Једна пацијенткиња, Амелија Фини, имала је операцију 1887. године. Рекла је како јој је сестра Џејн дала неки горки лек и убрзо је изгубила свест. Kроз маглу се сећа како се Џејн попела у њен кревет и љубила је по целом лицу, али нешто ју је уплашило и она је стала. Следећег јутра Фини је закључила да је све само сањала. Четрнаест година касније, Џејн Топан је ухапшена, а Фини је схватила да то није био сан.

Убијање и враћање у живот ју је сексуално узбуђивало

Током школовања је стално експериметисала на старијим пацијентима с лековима, првенствено морфијумом и атропином. Преправљала би картоне, а пацијенте би прво накљукала морфијумом, готово до коме, а потом их враћала у живот атропином. Није познато да ли је и силовала пацијенте, али сигурно их је напаствовала. Kасније је сама признала како ју је сексуално узбуђивала „моћ да их убије и врати у живот“.




Ипак, многе је на крају своје језиве сексуалне игре убила, а број сумњивих смрти у забринуо је лекаре. Нису имали никакве доказе, али већина смрти је била у њеним сменама па је Џејн на крају морала да оде. Ипак, препоручили су ју општој болници.

Убилачки поход неговатељице

И тамо је брзо добила отказ, након што је ухваћена како прекомерно даје опијате. Али, због њеног сјајног рада с пацијентима, препоручили су је као приватну неговатељицу богатим пацијентима. У време када су жене у просеку радиле за пет долара недељно, Џејн је добијала 25.

Убила пријатељицу како би добила посао

Тешко је рећи колико је људи убила док је радила у болницама, али након што је почела да ради као приватна сестра убијала је прве жртве за које се поуздано зна.

Док је била у посети Kембриџу 1889. године, 70-годишња Мери Меклир се разболела, а њен доктор препоручио јој је „једну од најбољих медицинских сестара“. Послао је Џејн, а недуго затим жена је умрла. Месец дана касније, отровала је блиску пријатељицу стрихинином како би добила њен посао шефице кухиње у Теолошкој школи у Kембриџу. Добила је посао, али не задуго јер је су и тамо почеле да нестајају ствари.

Нове жртве пронашла је у својим станодавцима. Џејн се брзо спријатељила са својим газдом и његовом супругом, али их је редом убила, њега 1895, њу 1897. године.

„Били су ми драги, али су постали превише слабашни и смушени“, рекла је касније на суђењу. Њене колегице из сестринске школе присетиле су се како је знала да каже да нема смисла одржавати старе људе на животу. Наставила је да живи у њиховој кући.

Елизабет Топан Бригем, ћерка људи који су је у младости удомили, често ју звала у посету. У лето 1899. Џејн се вратила у кућу у којој је одрасла. Једном приликом, Елизабет се пожалила на депресију, а Џејн је сместа видела прилику.

„С одушевљењем посматрала како живот излази из ње“

Позвала је Елизабет на плажу и припремила јој пикник.

„Држала сам је у наручју и с одушевљењем посматрала како живот излази из ње“, рекла је касније Џејн, која је Елизабет отровала стрихинином.

Џејн је остала у кући и мало помало се увукла у домаћинство удовца своје сестре. Прво што је урадила – убила је Бригемову домаћицу, 77-годишњу Едну Банистер. План је био да импресионира Орамела Бригема и сама преузме бригу о њему, али он је јасно дао до знања да је не жели као домаћицу, а једнако оштро је одбијао и сва њена удварања.

Џејн није одустајала, а у очајничкој жељи да се домогне мужа, одлучила је да отрује Биргема и потом га негује. Али, Биргем ју је истерао из куће.




Џејн је покушала самоубиство прекомерном дозом морфијума, али преживела је. Због неузвраћене љубави већ је једном у младости покушала самоубиство, кад ју је тпком средње школе оставио мушкарац који јој је обећао брак.

Овога пута, завршила је у болници, а након пуштања, посетила је стару пријатељицу, Сару Николс, која је живела с братом у америчком Њу Хемпширу.

Отровала целу породицу блиских пријатеља

Од пријатеља, породице Дејвис унајмила је колибу, али је каснила с киријом. Kада је Мети Дејвис дошла по станарину, Џејн ју је убила коктелом морфијума и атропина и уселила се код њеног супруга Алдена Дејвиса, како би се бринула о њему. Убила га је, а затим и две његове удате ћерке, Мини Гибс и Жералдин Гордон.

То је било превише смрти да би прошло непримећено и свекар Мини Гибс се посаветовао с токсикологом и изборио за судски налог. Тело Алденове ћерке Мини је ексхумирано, а истрага је открила да је умрла од тровања морфијумом и атропином.

Полиција је ухапсила Џејн Топан 29. октобра 1901. године, а суђење за убиства почело је у лето 1902. Адвокату је признала како је убила најмање 31 особу, али да ни сама не зна колико је жртава и да би их могло бити и више од сто.

„Хтела сам да убијем више људи, беспомоћних људи, него иједан мушкарац или жена у историји“, рекла је.

„Да сам била удата жена, вероватно не бих убила све те људе“




На суђењу признала је убиства која су јој стављана на терет, без трунке кајања.

„Не, нити најмање се не кајем. Никад ми није било жао због онога што сам учинила. Чак и кад сам отровала блиске пријатеље, као што су то били Дејвисови, нисам осећала грижну савести“, преносили су њено сведочење тадашње новине.

Ипак, због нечега у својој прошлости је жалила. Тврдила је да је почела с убијањем након што ју је још у средњој школи оставио дечко. Млади чиновник обећао јој је да ће је оженити, али одселио се и заљубио у другу.

„Да сам била удата, вероватно не бих убила све те људе. Породица, деца и дом би ме заокупили“, рекла је.

Порота је већала 27 минута, и ослободила Џејн због неурачунљивости. Остатак живота провела је у Државној болници Тантон, а умрла је 17. августа 1938. године.

Неки од особља тврдили су како је и даље желела да сеје смрт око себе. Звала би их у собу и говорила им – „Узми мало морфијума, драга, па ћемо ићи на одељење и забављати се гледајући их како умиру“, тврдили су.



net.hr

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.