У Хонгконгу се преламају геополитичка питања, Пекинг неће одступити ни за јоту

Хонгконг (Фото: AP PHOTO / KIN CHEUNG)

Кина ни за јоту неће одступити од својих националних интереса па ни у Хонгконгу где трају демонстрације због недавно одобреног нацрта закона о националној безбедности. Демонстранти тврде да бране демократију, али део њих показује опасне намере залажући се за независност. Експерти се слажу: преко Хонгконга се преламају многа геополитичка питања.

Одлука Свекинеског народног конгреса да подржи нацрт овог закона, по мишљењу учесника протеста у Хонконгу и западних земаља, угрожава његов аутономни статус. Питање Хонгконга је, објашњава др Драгана Митровић, професор Факултета политичких наука, веома специфично за правно и политичко уређење Кине, важно је и за становнике града, а директно се тиче и односа Пекинга са Британијом која је 1. јула 1997. вратила Кини ту територију.

„Спорни члан 23 предложеног закона по оценама једних нарушава принцип ‘једна земља, два система’; док други кажу да су протести у Хонконгу постали изузетно насилни и да показују елементе директног страног мешања, што удара на суверенитет Кине“, истиче Митровићева, која сматра да је Хонгконг тачка укрштања многих геополитичких питања, од доминације и такмичења на међународној сцени, до идеолошко-вредносног рата.




Пекинг неће одступити, брани свој суверенитет

Новинар Борислав Коркоделовић у дешавањима у Хонгконгу види још један доказ да су односи између Кине и САД на најнижој тачки од њиховог обнављања 1972.године и да је у току, како многи сматрају, нови хладни рат.

„Неки теоретичари говоре чак о тзв. Тукидидовој замци када једна велика сила која осети да губи моћ у односу на силу у успорну улази с њом у неизбежни сукоб. Кинески званичници настоје да умање такву опасност али бојим се да ће нарочито у периоду до избора у САД тензије расти али оне неће бити значајније смањене чак и да Трамп изгуби изборе“, верује Коркоделовић.

Драгана Митровић истиче да је један од проблема Хонгконга не само то што његови грађани не желе ограничавање демократије него и пад стандарда, раст сиромаштва и неједнакости, али и неквалитетан руководећи кадар и неразумевање Пекинга да „тамо нешто тиња“.

Одговорност је и на учесницима протеста јер су, додаје она, постали изузетно насилни а „очигледно је да су неки од њих били директно обучавани да воде овакве демонстрације и да је то сигуно дошло споља“. То отвара могућност Пекингу да тврди да је ту угрожена и безбедност грађана Хонконга, и суверенитет саме Кине.




„Већина грађана је подељена: један део њих сматра протесте опасним, што у великој мери јесу, док други сматрају да нема другог пута а један део демонстраната заговара независност од Кине. То је потпуно неприхватљиво будући да је Хонконг део Кине и да га се она никад неће одрећи. Међутим, Хонконг је заиста драгуљ читавог света и Кина ће изгубити образ уколико насилним методама угуши демонстрације. Наравно, огроман је изазов како зауставити талас демонстрација које су све више насилне, које утичу на економију и показују утицај страног фактора“, упозорава Митровићева.

Опасна британска идеја

Историчар Ненад Ђорђевић, који већ 20 година живи у Шангају, каже да по мишљењу већине Кинеза принцип „једна земља, два система“ не угрожава званични Пекинг него део демонстраната који се залажу за независност Хонгконга, као и САД и неке западноевропске земље које их подржавају.

Кинези, истиче Ђорђевић, воле Хонконг и сматрају да он има довољно велику аутономију, а да су они који подржавају протесте „издајице кинеског народа и страни плаћеници“.




Ђорђевић коментарише и понуду британског премијера Бориса Џонсона да се, уколико Пекинг истраје на предложеном закону о националној безбедности, отвори могућност да три милиона грађана Хонгконга добије британско држављанство.

„На то овде гледају као на мешање у унутрашње ствари Кине. Ипак, мала је вероватноћа да би велики број људи из Хонконга узео те пасоше и отишао у Британију. Међутим, постоји већа опасност да они постану британски држављани а остану у Хонгконгу. Ако је то британска идеја, то би било опасно“, оцењује Ђорђевић.

На питање како види расплет вишемесечних демонстрација Драгана Митровић каже да је неопходан опрез како у интересу грађана Хонконга, тако и у интересу Кине и њеног угледа у свету.

„Моја очекивања су да ће се Пекинг вратити мудрости и уздржаности јаче стране која је до сада давала резултате током кинеских реформи“, прогнозира професорка Митровић.



Тања Трикић / Спутњик

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.