Ко организује „цурења“ војних тајни из турског генералштаба?

Када се почетком децембра прошле године на веб страници Шведског Nordic Monitor, који је информативни ресурс стокхолмске мреже скандинавских истраживања и праћења, појавио „тајни документ“ о могућем нападу Турске на Јерменију, информативна агенција «Регнум» видела је у том чину оперативни информативни догађај који је спровела одређена обавештајна служба.

Чланак је потписао Абдулах Бозкурт, познати турски новинар, аутор популарне књиге у Европи „Пресечена Турска“. У Анкари је био шеф канцеларије врло популарне турске дневне новине «Today’s Zaman», коју су власти забраниле након неуспелог пуча у Турској, у јулу 2016. године. Новина је тада оптужена за везу са познатим турским проповедником Фејтулахом Гуленом, ког званична Анкара сматра укљученим у овим догађајима. Што се тиче Бозкурта, у турској новинарској и аналитичкој заједници он има репутацију једног од најинформисанијих чланова турске опозиције, који добија инсајдерске информације из многих институција, укључујући и турске снаге безбедности и специјалне службе. Тврди се да је Бозкурт објавио вести о корупцији у окружењу турског председника Реџепа Тајипа Ердогана «Today’s Zaman», штампао транскрипте телефонских разговора председника и његових најближих сарадника, и тврдио да су имали везе са терористичким организацијама, укључујући Ал Каиду (организација чија је активност забрањена у Руској Федерацији) и Исламске државе (организација чија је активност забрањена у Руској Федерацији) говорећи о њиховој улози у убиству руског амбасадора Карлова.

Редакција «Today’s Zaman» је разбијена, неки њени запослени су затворени, док су други, попут Бозкурта, успели да емигрирају у Шведску. Како смо успели да сазнамо из контаката са једним од бивших Заманових запослених који сада живи у Белгији, Бозкурт је у Шведској на добровољној основи, заједно са својим колегом Левентом Кенезом и стручњаком ОЕБС-а Муратом Гетинеромом, један је од руководиоца Стокхолмског центра за слободу, која се издржава случајним зарадама. Говорећи о објављеном документу о припреми напада Турске на Јерменију, наш саговорник сматрао је неопходним обратити пажњу на следеће околности. Oğuztürk Hava Harekât Planı («План ваздушних операција Oğuztürk»), који предвиђа бомбардовање Јерменије (операција Altay – према имену једног од генерала из времена турског револуционарног рата 1920-их) није пронађен током контроле планова у Бироу за контролисање докумената команде Четврте главне ваздухопловне базе у ваздушној бази Акинџи у Анкари, већ, како је раније наведено, на вебсајту једног од официра турског генералштаба, који је оптужен за умешаност у припрему пуча, у јулу 2016. године. Да изненађење буде веће, он није припремљен током припрема пуча, већ 13. јула 2001. године.

Стога се током бројних судских поступака у којима се судило турским официрима за умешаност у државни удар 2016. године, власти, иако су жарко желели да их политички дискредитују, нису се усудиле да судовима предају податке о операцији «Altay». Детаљ је важан, јер су се недавно сва документа појавила на истој веб локацији Nordic Monitor-а, према којим је Анкара наводно припремила тајни план за инвазију на Грчку и Јерменију. Наводи се да је „тајни документ Генералштаба Оружаних снага Турске `грешком` унео истражитељ у спис предмета о покушају војног удара у Турској 2016.“ када су истражни органи преснимили документа из компјутера особља Генералштаба, где су се ови „налазили“. Разјашњава се и важан детаљ: план операције «Altay» (напад на Јерменију) није се мењао од 13. јула 2001. године. У исто време, план за инвазију на Грчку, назван „Чака Беј“ (у част селџукског емира Чака беја, чија је флота у XI веку освојила острва Лезбос, Хиос, Самос и Родос у Егејском мору) није припремљен током припреме пуча, јула 2016, већ 13. јуна 2014. године.

Анализа објављених докумената показује да се ради о стандардном раду турског генералштаба на развоју сценарија и интеракцији између команданата у случају очекиваног тока догађаја у региону и у случају погоршања ситуације. Ово није практично упутство за акцију. Стога су објављена документа интересантна само са становишта идентификовања геополитичких хоризоната турске војне команде. Успут, стручњаци кажу да турски Генералштаб има сличне планове у случају погоршања односа са Ираном и земљама Персијског залива. Са становишта војног планирања, ово је типична ситуација за генералштабне официре било које земље. Међутим, Турска је посебан случај. Без обзира шта грчки и јерменски експерти кажу или пишу сада, тврдећи на основу процурелих докумената о „вечитом непријатељству Турске према Грцима и Јерменима“, проблем је пре свега цурење важне документације било из турског Генералштаба или из истражних органа у случају покушаја пуча у Турској, који је под контролом турске контраобавештајне и обавештајне службе. Уосталом, такве информације су класификоване као „војна тајна“ и не преносе се путем интернета, већ само кроз посебне комуникационе системе.

Интересантно је да је од бројних сценарија које је развио турски генералштаб све избрисано, осим два плана – о нападу на Јерменију и Грчку. То су земље са којима Анкара сада има сложене односе. Међутим, тренутно је Турској, објективно, неисплативо да учествује у било каквим војним сукобима мимо оних које је већ почела или у којима већ учествује. Према писању «The Independent», Ердоган има проблема у односима с војском, коју је владајућа Странка правде и развоја (АКП) током два велика суђења прво поделила на два дела – први, бивше војнике који су оптужени за пуч и који су осуђени на затвор, и други, наизглед одани, али која су заузети учешћем у неколико војних операција у Сирији, Либији и Северном Ираку. Па зашто су, управо сада, одређене снаге у Турској одлучиле да објаве теоријске разраде турског Генералштаба? Да ли је то повезано са нападима на џамије на Северном Кипру, које турски «Daily Sabah» тумачи као покушај «продубљивања етничких и верских разлика са Грчком»? Чињеница је да је у јуну на џамији Тузла у Ларнаки окачена византијска застава, што је подстакнуто одлуком да се Аја Софија поново претвори у џамију?

Док турски медији извештавају да су неки турски генерали забринути због цурења тајних података и брину се због могућих политичких и геополитичких последица, те се с тим у вези, у друштву осећа дах неких надолазећих промена или потреса. Турска се, изгледа, припрема за неки догађај. Али који?

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://regnum.ru/news/polit/2991417.html