Планирају ли САД и Русија поделу Либије

Конфликт у Либији зауставиће се око Сирта на обали Средоземља линијом до ваздухопловне базе Ал Џуфра у Сахари. Сви актери сукоба треба да имају стратешку војну паузу. Мировни преговори УН су незаобилазни. – Амерички амбасадор у Либији Ричард Норланд и генерал Стефан Таунсенд, командант Афричких снага војске САД (АФРИКОМ), изрекли су протеклог викенда ове језгровите поруке Фајизу Сераџу, шефу међународно признате владе у Триполију и Фатију Башаги, министру унутрашњих послова Либије, на састанку у Зувари надомак границе с Тунисом, наводи се у саопштењу Стејт департмента.

Скуп високих америчких званичника с представницима владе у Триполију уприличен је након недавног тешког војничког пораза Либијске народне армије (ЛНА) фелдмаршала Халифе Хафтара испред главног града северноафричке државе с највећим доказаним резервама ултралаке нафте у Африци. Да ли ће влада у Триполију, осокољена обилатом војнополитичком подршком Турске прихватити препоруку Америке да сада застане с контраофанзивом против Хафтара и ЛНА, неизвесно је.

Почетком овог месеца, кад је војна спрега Триполи–Анкара коначно успела да натера Хафтара на повлачење са запада Либије, Сераџ је најавио да ће ЛНА протерати не само из преосталих упоришта у Сирту и бази Ал Џуфра, већ и из Бенгазија, како би заувек „ослободили земљу”.

Почетком јуна Москва је представницима владе из Триполија упутила готово идентичну поруку као и Вашингтон пре неки дан. „Сирт је црвена линија коју трупе лојалне Сераџовом режиму не смеју прећи”, пренео је британски војнополитички магазин „Африка конфиденшел”, позивајући се на неименоване изворе у Кремљу.

Почетком ове седмице шеф руске дипломатије Сергеј Лавров поручио је да Триполи и Бенгази немају други избор сем да сместа уприличе прекид ватре. „Не видим другу опцију сем моменталног прекида ватре. Спорна питања треба да се решавају преговорима на основу закључака мировне конференције одржане у Берлину (крајем јануара под покровитељством УН)”, поручио је Лавров.

Да ли ће фелдмаршал Халифа Хафтар – некадашњи савезник Гадафија, ЦИА и Кремља – сада прихватити да, поражен пред Триполијем, седне за преговарачки сто са архиривалом из Триполија, загонетка је.

Било како било, Вашингтон и Москва су одвојеним иницијативама овог месеца показали да им је изгледа доста ратних трвења у Либији, земљи баснословних петропотенцијала на стратешкој локацији централног Медитерана. Пре „арапског пролећа” Либија је у једном тренутку производила 1,6 милиона барела нафте дневно. Ратним сатирањима од 2014. до данас Либија је сведена на петропатуљка, који данас успева да произведе тек око 90.000 барела нафте дневно. Интересовање за либијску нафту и потенцијалне војне позиције на обали те северноафричке државе могло бити кључни мотив Америке и Русије да Либијцима сада, јавно и тајно, поручују да је доста сукоба.

Вашингтон и Москва могли би имати и друге мотиве да сада говоре готово углас о новим УН мировним преговорима за Либију. На пример: дипломатска препирка Турске и Француске – обе чланице НАТО-а – око тога ко је од њих нанео већу штету Либији све је оштрија. Вапаји ЕУ да им НАТО прискочи у самонаметнутој поморској мисији „Ирини” пред обалом Либије све су гласнији, као и раскол унутар алијансе тим поводом. Ту је и најновија најава званичног Каира да ће, ако буде потребно, кренути у војну мисију у Либију, да заштити своје националне и стратешке регионалне интересе на истоку суседне земље.

Колико су Фајиз ел Сераџ и Халифа Хафтар играчи за будућност Либије иза евентуалног прекида ватре и још неизвесних мировних преговора, тек ће се видети.

Извесно је да су и Вашингтон и Москва изгледа замислили почетак преговора о будућности Либије са линије прекида ватре која ту земљу географски дели на две половине: западну и источну.

Политика